Књига за слушање

Приче из делте Нила – Јусуф Идрис

У емисији Књига за слушање, коју реализујемо у сарадњи са издавачком кућом „Клио”, од 17. до 22. октобра можете пратити приче египатског писца Јусуфа Идриса из антологије „Приче из делте Нила” коју је приредио Српко Лештарић.

Приче из пера троје врхунских египатских аутора кратке прозе (Јусуфа Идриса, Селве Бакр и Сабријa Мусе), које су ушле у избор од двадесет и четири приче и за чији поднаслов је узет математички израз 3x8=24, ослоњен управо на тај мистични број који у арапској приповедачкој традицији, поређењем с врхунском чистоћом злата, служи да означи савршенство доживљаја, Српко Лештарић је преводио и објављивао у дневним листовима и књижевним магазинима од средине деведесетих година. Да не би остале расуте у новинским и часописним архивама и заувек заборављене, а ценећи да је свака завредила да уђе у антологије савремене арапске кратке прозе, приређивач их је сабрао у збирку Приче из делте Нила. Приче су обликом и тематски разноврсне, језик им је богат и стилски разуђен, с бројним дијалекатским пасажима у дијалозима и монолозима. У њима се аутори с лакоћом пребацују с књижевног арапског на живахни говорни језик, у којем се разазнају обележја завичајног израза, сталешке припадности и нивоа личног образовања.

У емисијама које су на програму у петак, 21. и суботу, 22. октобра можете слушати причу Јусуфа Идриса „Зар си морала да упалиш светло, Лили?" из збирке Кућа од меса.

Јусуф Идрис (Каиро 1927-1991) један је од најславнијих египатских и уопште арапских писаца друге половине двадесетог века. Средином шездесетих напустио је лекарску праксу да би се посветио књижевном и новинарском раду. Идрис је револуционисао арапску кратку причу лишивши је сувишних детаља и натегнутог артизма па је ускоро постао икона арапске кратке прозе, а његово име синоним за њу. Већ првом збирком Сиротињска забава (1954), Јусуф Идрис је живим бојама осликао живот радничке класе у Египту, а потом су уследиле збирке: Ферхатова република, Зар није тако, Питање части, Крај света, Црни војник, Дно града, Језик јао, јао, Речна вила, Кућа од меса, Ја сам господар закона егзистенције и друге. Написао је више романа: Град од љубави и пепела, Грех, Бела, Срамота, Људи и бикови и друге; а објавио је и већи број сценских дела: Краљ памука, Критични моменат, Врдаламе, Земаљска комедија, Два рукописа који је био забрањен јер је отворено критиковао власт Гамала Абдел Насера, Трећи пол, Циркузант и друга.