Читај ми!

Музика света – Албум „Путовање моје душе“ Арсена Петросјана

Нумере са албума „Хокин џанапар“, односно „Путовање моје душе“, јерменског свирача на дудуку Арсена Петросјана.

Овај албум представља носталгично истраживање музике коју Петросјан изузетно интимно доживљава као припадник народа бурне историје. Наиме, компакт диск је завршен након оружаних сукоба Јерменије и Азербејџана, односно рата у Нагорно-Карабаху 2020. године. Аранжмани које је приредио Петросјан обухватају жанрове из различитих епоха јерменског културног наслеђа - од мелодија које је певао његов отац, преко музике Хемишина - етничке заједнице јермена који живе у Турској, духовне јерменске музике, те песама које су потакле његове емоције.

Јерменска култура једна је од најстаријих и најбогатијих на Блиском истоку. Земља се налазила у средишту северног крака Пута свиле, а током Средњег века била је моћна краљевина. О богатству културног наслеђа Јермена говори чињеница да су још почетком петог века развили алфабет који се и данас користи. Осим тога, у планинским пределима пронађене су слике у камену које датирају од петог до трећег миленијума пре нове ере, а на којима су призори плесања, те су научници изнели претпоставке да су игре већ тада пратили одређени вокални облици или инструменти. Свакако, национални симбол ове земље, када је реч о инструментима, је дудук. Његове корене треба тражити у 5. веку нове ере, када се помиње, а препознатљив је по меланхоличном, топлом и нежном звуку.

Почетком 20. века, тачније 1915. године, Јермени који су живели на територији тадашњег Отоманског царства доживљавају прогон и геноцид. У овом периоду долази и до масовне миграције становништва, а са одласком бројних породица, "одлази" и део традиције, коју управо Арсен Петросјан покушава да сачува и оживи. Рад овог младог мајстора на дудуку, кога називају чуваром националног музичког блага, усмерен је на проналажење и снимање композиција које више нису део традиције у земљи матици. Тако је неке од примера пронашао и у старим совјетским архивима, где су похрањени.

Арсен Петросјан рођен је 1994. године у Јерменији, у породици која потиче из Грузије, док је домовина његових предака Турска. Магистрирао је дудук на Државном конзерваторијуму Комитас у Јеревану 2016. година, а тренутно је солиста Јерменског ансамбла традиционалне музике. Осим тога, Петросјан развија и веома богату светску каријеру, а до сада је сарађивао са уметницима као што су Ихаб Дарвиш, гитариста Стив Хакет или мајстор на уду Омар Башир. У стручним круговима важи за једног од водећих уметника на дудуку млађе генерације који наставља стопама чувеног мајстора Ђивана Гаспаријана, као и свог ментора Геворга Дабагхијана. Пре четири године основао је квартет који носи његово име, у ком свирају: Астик Снетсунс - канун, Владимир Папикијан - сантур, Аветис Коесејан - удараљке. Осим ових уметника, на албуму „Путовање моје душе", Петросјану су се прикључили и Сахак Гаспаријан - дудук и Сона Јенгибаријан - харфа.

 

Уредница емисије: Марија Вуковић

 

Коментари

Dobar tekst, ali..
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару
Zelja za lepotom
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару
Bravo
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару
Miss
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару
Treba li zabraniti lepotu?
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару