Композитор месеца - Александар Скрјабин

Овај руски композитор и пијаниста рођен је у аристократској руској породици 6. јануара 1872. године. Како му је мајка веома рано преминула, а отац често путовао и радио изван земље, Скрјабин је растао са тетком, која је била музичар-аматер и која га је у почетку подучавала музици. Тако је, већ као дете, имао прилику да присуствује концертима које је организовало Руско музичко друштво и операма у Баљшој театру, а већ са пет година могао је да одсвира и импровизује мелодије које је први пут чуо. Убрзо је представљен и Антону Рубинштајну који је потврдио изузетан таленат младог Скрјабина. Упркос жељама његовог оца и тетке да се бави музиком, Скрјабин је приступио кадетском корпусу и постао једини кадет руске војске који није користио оружје током пет година службе.

Формално музичко образовање започео је 1883. године код Георгија Коњуса, када се упознао са клавирским делима Вебера, Менделсона и Шопена и почео да компонује. Захваљујући породичним везама, за упис на Московски конзерваторијум припремио га је тада 28-годишњи Сергеј Тањејев, а преко њега је упознао Зверева, утицајног учитеља клавира. Зверев је инсистирао да његови млади студенти живе у његовој кући и да буду подвргнути најстрожој дисциплини. Премда су се у то време код Зверева образовали Рахмањинов и Голденвајзер, Скрајбин је постао његов омиљени ученик. Ипак, његовим првим Ноктурном у фис молу Зверев није био задовољан и покушао је да га одврати од компоновања. Три године касније, Скрјабин је написао своје прво значајно дело - Етиду цис молу, објављену као опус 2 број 1.

Московски конзерваторијум Скрјабин је уписао јануара 1888. године, без пријемног испита, јер је тадашњи декан Сафонов присуствовао клавирским вечерима које је организовао Зверев и том приликом је чуо Скрјабина како свира и био одушевљен његовим осећајним пијанизмом. Лекције научене на часовим полифоније код Сергеја Тањејева провлачиле су се кроз Скрјабинов уметнички израз, али су, на  Сафоново инсистирање, тонска разноликост, легато и сведена употреба педала постали препознатљива обележја Скрјабиновог пијанизма.

Постао је један од најистакнутијих студената клавира на московском конзерваторијуму; жељан надметања, почео је да учи све Бетовенове сонате и опсесивно да вежба, те је имао озбиљну повреду десне руке, због чега је морао да престане да свира једно време. Поред тога, често су га обузимали напади анксиозности када би се посветио компоновању. Последње године студија обележили су његови сукоби са Аренским, као и незадовољство због немогућности да студије заврши годину дана раније, као Рахмањинов.

Године 1894. Скрјабин је дебитовао као пијаниста у Санкт Петербургу, а потом је наставио да приређује концерте по Европи, и у том периоду настали су Прелудијуми из опуса 11, које ћете слушати у емисији.

Августа 1897. Скрјабин је оженио младу пијанисткињу Веру Ивановну Исакович и наставио да развија своју концертну каријеру, која је кулминирала концертом у Паризу 1898. године. Исте године, постао је професор на Московском конзерваторијуму и почео је да се активније бави компоновањем. Тада су настали циклус етида опус 8, збирке прелудијума, прве три клавирске сонате, прва симфонија и његов једини клавирски концерт.

Уредница: Јелена Дамјановић