Теоријски профили

Марлен Лариел: Оптуживање Русије за фашизам

У емисији Теоријски профили, од понедељка, 18. до петка, 22. октобра можете слушати текстове франсуске историчарке Марлен Лариел: „Оптуживање Русије за фашизам – полемике о припадности Русије Европи” и „Разумевање илиберализма Русије”. Превод: Милан Суботић.

Марлен Лариел је докторирала историју и политичке науке у Паризу, а сада предаје и води Институт за европске, руске и евроазијске студије (IERES) Универзитета Џорџ Вашингтон. Ова контроверзна ауторка до сада је објавила десетак монографија и приредила бројне зборнике радова посвећених анализама руске интелектуалне традиције и савремене политике Русије, као и истраживањима проблема изградње држава и национализама на подручјима Централне Азије. У оквиру Елиот школе за међународне односе основала је студијски програм посвећен мултидисциплинарном истраживању илибералних режима и политика на глобалном нивоу.

Њене књиге и студије нису овде превођене, те смо за представљање академског рада Марлен Лариел одабрали два чланка објављена 2020. године у часописима Russia in Global Affairs и Journal of Democracy. Први, под насловом „Оптуживање Русије за фашизам: полемике о припадности Русије Европи" заправо је сажетак ауторкине књиге Да ли је Русија фашистичка? која се у штампи појавила ове године. Аргументација коју ауторка излаже у овом чланку наглашено је полемичка и критички усмерена према учесталим карактеризацијама руског режима као „фашистичког". Иза непрецизне употребе појма „фашизам" крије се, према њеном мишљењу, стари спор око односа Русије и Европе, тј. идеологизована дебата о будућности, природи и границама европских интеграција. Иако Лариел одбацује карактеризацију руског режима као „фашистичког", остаје отворено питање његовог позитивног одређења. У другом чланку, „Разумевање илиберализма Русије", француска историчарка предлаже појам „илиберализма" као теоријско експланаторни оквир за тумачење политичке динамике и карактера режима постсовјетске Русије. Разликујући појмове „илиберализма" и антилиберализма, она сагледава политичку еволуцију Путинове Русије у ширем контексту постлибералних режима не само бивших социјалистичких земаља, већ и старих европских и америчких демократија које су такође у постмодерном добу склоне популистичкој реторици и напуштању изворних либералних вредности.

Чита Душица Мијатовић.
Уредница Оливера Нушић.