Читај ми!

Рефлексије

Александар Милосављевић: О 54. и 55. БИТЕФ-у

У емисији Рефлексије можете слушати осврт Александра Милосављевића на 54. и 55. БИТЕФ, који је одржан од 15. до 25. септембра у Београду.

У контексту тешкоћа које је БИТЕФ имао услед пандемије, те одсуства вероватнo најбољих представа овогодишње селекције (Плућа Данкана Макмилана у режији Жиге Дивљака и Непријатељ народ Хенрика Ибзена у режији Томаса Остермајера), у први план је доспела домаћа продукција (Каспар Петера Хандкеа у режији Милоша Лолића и извођењу Југословенског народног позоришта), као и садржаји пратећег програма. Написан 1968. године, Каспар је Хандкеова говорна драма и један од одјека његовог преиспитивања моћи и немоћи језика – не само као темеља књижевног изражавања него и као срeдства комуникације, али и посредника који пресудно одређује процесе учења и социјализације. На трагу познате легенде с почетка 19. века о Каспару Хаузеру, дечаку који из дивљине стиже у цивилизацију која од њега захтева да научи да говори и да се укључи у њу, Хандке у драми показује шта све учење говора подразумева и како језик од људи ствара послушнике, укидајући слободу мишљења и практично обезбеђујући функционисање саме цивилизације. Редитељ Милош Лолић и драматург Периша Перишић, свесни су да је систем одавно елиминисао сваку помисао на побуну, те у овој сценској интерпретацији ликове Шаптача, који код Хандкеа преносе Каспару унапред припремљене језичке моделе, претварају у незаинтересоване бирократе, у рутинере који обављају своје редовне обавезе на радном месту. А будући да рутина провоцира досаду и меље дух, они ће у однос према Каспару, овде попут резуса заточеног у пластичном кавезу, унети лежерност и ноншалантност, што ће њихов ангажман учинити још монструознијим, док ће Каспаровом положају обезбедити димензију антички схваћеног усуда, коментарише Александар Милосављевић.

* * *

У оквиру пратећег програма 54/55. БИТЕФ-а изведена је изузетно провокативна представа - Ајдуци коју је као копродукцију Стеријиног позорја и Народног позоришта Приштина са седиштем у Грачаници режирала Анђелка Николић. Драму Ајдуци Јован Стерија Поповић написао је 1842. године, а редитељка Анђелка Никoлић, уз помоћ сценографије коју је сама осмислила, костима Олге Мрђеновић, музике Ирене Поповић Драговић, сценског покрета Исидоре Станишић, и Милице Јанкетић задужене за сценски говор, одустаје од реконструкције и успоставља специфичну стилизацију. Радњу смешта у шуму, али шуму микрофона и каблова, у скучени простор где четује група одметника. Као и код Стерије, дијалози делују наивно, хајдуци воде дечачке расправе о томе ко ће бити вођа дружине и како ће изгледати њихов одметнички живот, јуначе се, патетично се и свечано заклињу на верност, скаутски уживају у авантури која је пред њима, а Турака нигде на видику. Међутим, посредством измена у оригиналном тексту (драматург Димитрије Коканов) и реплика пројектованих преко видео-бима, у представи долазе до изражаја савремени мотиви – лажно родољубље, бахатост, хулиганство, позерство, расне предрасуде, ксенофобија, аутизам у односу на шири друштвени план и истинске колективне циљеве, те и патриотизам којим се прикрива похлепа.

* * *

У оскудици узбудљивих представа на овогодишњем Битефу пажњу је привукао и пратећи програм посвећен промоцији изузетног театролошког издања – Речника извођења и савременог позоришта Патриса Пависа у издању београдског Клиа и Битеф театра, о чему такође пише Милосављевић.

Уредница емисије Тања Мијовић.

Коментари

Bravo
Шта је све (не)дозвољено да се једе када имате повишен холестерол
Krusevac
Преминуо новинар Драган Бабић
Omiljeni režiser
Луис Буњуел – редитељ који нам је показао да ово није најбољи од свих могућих светова
Posle toliko vremena..
Репер Диди најбогатији међу славнима, Ђоковић на 68. месту
Zdravlje
Редовно коришћење аспирина узрокује хиљаде смрти годишње