Уметност интерпретације – Вадим Глузман

Вечерашњу емисију посветићемо овом украјинско-израелском виолинисти и његовим извођењима дела Петериса Васкса, Сергеја Прокофјева и Макса Бруха

Глузман је рођен у Совјетском Савезу, у породици музичара, а највећи део детињства провео је у Риги. Његов отац, диригент, и мајка, музиколошкиња, веома рано су га усмерили ка музици, те је са седам година почео да свира виолину учећи са Романом Шнеом и Захаром Броном. Ипак, најзначајнији искорак у његовом образовању, догодио се након пресељења породице у Израел, када је седамнаестогодишњи Глузман на аудицији импресионирао Исака Штерна, који је постао његов ментор. Уследило је додатно усавршавање у Сједињеним Америчким Државама, најпре код Аркадија Фомина а потом на Џулијард школи за музику код Дороти Дилеј и Масаоа Кавасакија.

Прво значајније признање, Вадим Глузман је освојио 1994. године, када је добио награду Хенрик Шеринг фондације. Од тада то данас, овај виолиниста је наступао са готово свим водећим светским ансамблима и диригентима. Његов репертоар обухвата најзначајнија дела за виолину 19. и 20. века, али поред тога промовише и најрецентнију продукцију. Глузман је премијерно извео дела значајних савремених аутора, попут Гије Канчелија, Софије Губајдулине, Лере Ауербах, Ерки-Свена Тура, а једно од његових најновијих дискографских издања сведочи и о везаности за Ригу, град у којем је одрастао и о блискости са тренутно водећим летонским композитором Петерисом Васксом.

На репетоару овог уметника, поред дела неких од водећих композитора данашњице, налазе се и канонска остварења за виолину из 19. и 20. века. Њих Глузман изводи на инструменту градитеља Страдиварија из 1690. године, који носи име екс-Леополд Ауер, јер је његов претходни власник био чувени мађарски виолиниста. Данас овај инструмент припада Страдивари друштву из Чикага, а трајно је позајмљен Глузману, који посебно истиче његову специфичну, тамнију боју.

Аутор емисије: Стефан Цветковић
Уредница емисије: Ивана Неимаревић