Век хармонике – Кшиштоф Олчак: Меа

Кшиштоф Олчак је рођен 1956. године у Лођу. Студије хармонике завршио је на Музичкој академији у Варшави, док је композицију студирао у Гдањску, где тренутно ради као професор хармонике, композиције и оркестрације. Његов опус обухвата бројна солистичка, камерна и оркестарска дела, од којих многа укључују хармонику. Неке од одлика његове технике компоновања јесу кратке мелодијске теме насупрот ритмизованим акордским одсецима, изражена репетитивност и донекле минималистички приступ материјалу, као и често коришћење цитата. На овом албуму нашле су се композиције из различитих периода стваралаштва овог уметника, од 1982. до 2017. године.

На почетку емисије чућете насловну композицију Меа за виолину, хармонику и виолончело из 2016. године. Наслов је првобитно замишљен као скраћеница која садржи почетна слова имена чланова трија Сопот, за који је и написана композиција. По речима аутора, у контексту читавог албума, „меа” означава припадност, осносно „моје” – у смислу моје публикације, моје креативности и мог става као уметника. Све карактеристике његовог писања огледају се управо у овој композицији – утицај минимализма, репетитивност, ритмички остинато у смени са статичним сегментима. Такође, комбинацијом храмонике са два гудачка инструмента ствара се занимљив конгломерат боја, што аутор подцртава додатном употребом разних регистара хармонике.

Следи остварење Аcc-1 за соло хармонику из 2017. године. Композицију су наручили Пољско друштво за савремену музику и Институт за музику и плес у оквиру пројекта чија је идеја била да прошири наставне ресурсе инструменталне литературе намењене младима. Одмах потом чућете још једно Олчаково дело за соло хармонику – Акотанго из 2012. године.

Зли поток из 2003. године је дело засновано на истоименом циклусу песама исландског композитора Атлија Хејмира Свејнсона, о детету које иде до потока и, супротно обећању које је дао мајци, случајно накваси одећу. Троделни облик дела приказује различита стања насловног тока - брза, бујична струја у контрасту са глатком површином воде. На крају емисије чућете и остварење под називом Pozymk за четири извођача из 1982. године. Ово је једно од ретких дела у опусу Олчака које садржи референце на догађаје из савремене политичке историје. Почетак 80-их година 20. века био је време радничких штрајкова у Пољској, оснивања синдиката Солидарност, услед чега је почела да слаби „гвоздена завеса”. Аутор речи „позимк”, која на пољском нема значење, је песник Јержи Стахурски, који је Олчака упознао са кашупском културом, а која ће касније постати инспирација композитору. У песмама Стахурског „позмик” значи „пролеће”, односно, у буквалном преводу „после зиме”. У том смислу, наслов композиције „позимк" овде треба сватити метафорично, као „одмрзавање, отапање”. Осим вокалног солисте аутор је у композицију укључио и рецитатора, што је често коришћено средство у делима Олчака, посебно у ситуацијама у којима је изражавање текста посебно важно.

Уредница емисије Марија Вуковић