Слика и реч – говорe Милош Миладинов и Велимир Младеновић

Милош Миладинов испитује тезе Мартина Хајдегера о швајцарско-немачком сликару Паулу Клеу, изложене у спису Белешке о Клеу. На основу неколико тврђења изнетих у тим белешкама, аутор излагања настоји да покаже на који начин Хајдегеров сусрет са Клеом обликује његово разумевање појма слике, заступајући тезу да на основу Хајдегерових рефлексија о Клеу можемо схватити како изгледа Хајдегерова критика нововековног појма слике, али и у којем правцу треба мислити нови појам слике, који би био ослобођен претпоставки нововековне онтологије. Појам покретљивости (Beweglichkeit), који Хајдегер користи за дескрипцију искуства Клеових слика, послужиће као нит водиља за разумевање његовог отклона од нововековног (статичног) појма слике.

*    *    *

Међу малобројним писцима који су у своје романе уносили фотографије, издваја се француска ауторка руског порекла Елза Триоле (Elsa Triolet,1896–1970). У роману Ecoutez-voir (штампаном 1968. године) ауторка је објавила 131 фотографију, у сопственом избору. Иако никада није претендовала да створи нови жанр у књижевности, овај роман, због композиције, теме, нарације и фотографија заслужује изузетну пажњу критичара. Зато Велимир Младеновић у свом излагању приказује на који начин су књижевним и естетичким средствима објављене фотографије повезане са текстом и радњом романа. Аутори фотографија, места, предмети и лица на фотографијама представљени су у контексту радње романа, алузија на ауторкину биографију и на друга дела француске књижевности сличног типа.

Уредница циклуса Тања Мијовић.