Александар Милосављевић и Иван Меденица: Рефлексије о позоришту

Александар Милосављевић у овом тексту износи своје виђење ситуације у којој су се нашла позоришта у Србији услед увођења ванредних мера у циљу спречавања ширења вируса COVID-19. Будући да су због забране јавних окупљања изостала како сценска извођења тако и пробе, као извесно решење појавило се телевизијско емитовање позоришних представа. Ипак, по мишљењу аутора, ово решење пати од низа проблема: прво, према теорији медија Маршала Маклуана, позориште као топао и телевизија као хладан медиј нису спојиви, јер телевизијски снимак по својој природи редукује информацију и од примаоца захтева већи ангажман него од гледаоца у сали који сценску радњу прати из непосредне близине; друго, позориште је настало из потребе да чланови конкретне заједнице (грчког полиса) колективно потврде своју припадност одређеним вредностима, то јест људи у театар нису одлазили да би нешто сазнали, већ да би нешто заједнички проживљавали; треће и најважније, позориште је мишљено за извођење уживо, као јединствени сусрет глумца и гледаоца. „Управо тај и такав сусрет чини његову суштину, а она је садржана у свеукупном глумчевом унутрашњем трептају чија фреквенција није константна. Глумачка игра у театру није ни планирана да буде једном за свагда задата, дефинисана и увек иста. Јер, још на пробама (ако не и много раније, можда баш на првом часу глуме) предвиђено је да ће се театарска игра временом мењати, да се мора мењати и да треба да се мења, те да ће се њене резонанце трансформисати како лик буде сазревао", пише Милосављевић.

*    *    *

Иако је 54. Београдски интернационални театарски фестивал због пандемије корона вируса одложен за следећу годину, публика ће моћи да ужива у програму „Битеф-Пролога", као својеврсној најави 54. и 55. издања фестивала. Сходно томе, од 12. до 14. септембра, у Битеф театру и на Скверу Мире Траиловић, одвијаће се позоришни програм, стручне и јавне трибине, перформанси, као и сусрети са уметницима. У тексту под насловом „На ивици будућности", како гласи и слоган фестивала, уметнички директор Иван Меденица пише: „На тематском плану овај Битеф се фокусира на дистопијске перспективе човечанства, што је превасходно, али не и искључиво условљено урушавањем глобалне еколошке равнотеже (из чега је произашла и актуелна пандемија), док на уметничком плану експериментише с могућностима извођења у чијем средишту не би нужно био људски актер. На обе ове концепцијске равни 54. Битеф је наглашено окренут будућности и на обе наговештава нове стварности, укључујући и позоришну, стварности које можда неће бити антропоцентричне... Да ли се такве будућности треба плашити или јој се, прижељкујући повратак равнотеже у природи, треба радовати, то је питање засад без одговора. Оваква будућност више није футуристичка пројекција, она је ту, само што у њу нисмо ускочили, или се у њу стрмоглавили, јер ко зна да ли она ишта добро доноси (и да ли треба да донесе) homo sapiens-у".

Читала Гордана Гачић.
Уреднице емисије Оливера Нушић и Тања Мијовић.