Музика вива

Бејтс је тренутно један од најцењенијих америчких композитора, који у својој родној земљи добија најпрестижније поруџбине и признања као што је Греми 2019. године за оперу Р(еволуција) Стива Џобса коју је премијерно поставила опера из Санта Феа. Бејтс је такође први резиденцијални композитор Кенеди центра за извођачке уметности у Вашингтону, при којем делује и као кустос презентујући бројне уметнике у свом серијалу Кеј Си Џубокс. Треба истаћи да је Бејтс активан и као ди-џеј. Наиме, после завршених студија на њујоршком Џулијарду, уметник се преселио у Сан Франциско где је постао део тамошње клупске сцене, а основао је и непрофитну огранизацију „Mercury Soul" која се бави комбиновањем класичне музике и ди-џеј сетова у клубовима. Био је стипендиста aмеричких академија у Берлину и Риму, а у жижу јавности је дошао захваљујући својој композицији Течни интерфејс из 2007. године. Бејтсове композиције су промовисали познати диригенти попут Рикарда Мутија и Мајкла Тилсона Томаса, а његова симфонијска остварења наилазе на одличан пријем код публике управо због интергације електронских звукова у оркестарску палету. Због тога је 2018. године Мејсон Бејтс проглашен најизвођенијим композитором своје генерације у Сједињеним Америчким Државама по истраживању најстаријег америчког часописа за класичну музику „Musical America".

Бејтсово писмо карактерише вешто спајање постминимализма, холивудских тема и неофанзивних елемената техно звука, у комерцијално успешни, недвосмислено програмски, корпоративно пријемчиви амалгам који налази лак пут до најшире публике. Као добар пример његовог поступка може да послужи симфонија Алтернативне енергије из 2011. године која је настала као поруџбина Чикаше симфоније и диригента Рикарда Мутија. У четири става Бејтс исцртава замишљени наратив о различитим енергетским изворима, од XIX века до не тако блиске будућности, у некој врсти сопствене, еколошке бајке која поседује наивне димензије каквог цртаног филма. У првом ставу се појављује "идé фикс" у облику фолклорне мелодије у виолини, док се описује свет фарме Џона Форда; потом у другом ставу музички ток нас води у Чикаго данашњице, уз коришћење снимака из Ферми лабораторије, где се налази амерички национални акцелератор честица. Од звукова хип-хопа и џеза, музички ток скреће у, како то Бејтс наводи, „мрачну будућност". У ставу Синкјанг 2112 налазимо се у кинеској провинцији у којој људи сањају за заборављеним светом природе унутар индустријског пејзажа акцентованог појавама преузетим из техно музике. Овај став се завршава неумитном нуклеарном катастрофом која нас уводи у последњи став Рејкјавик 2222. У далекој будућности, на много топлијој Земљи, усамљени виолиниста у прашуми која је израсла на Исланду исказује потребу човека да се врати једноставнијем животу. 

Уредница Ксенија Стевановић