Сузан Зонтаг: Белешке о кемпу

Сузан Зонтаг одређује кемп као одређену врсту естетике, те једну од могућности посматрања света као естетског феномена, али не из угла лепоте, већ из перспективе која вреднује ниво вештачког, или стилизованог. По речима ауторке: „Код свих кемп објеката и особа у великој мери је заступљен елемент артифицијелног. Ништа природно не може бити кемп. Чак је и рурални кемп производ човека, а већина кемп објеката су урбани... Кемп је визија света кроз призму стила – али одређене врсте стила. Он представља љубав према претеривању, према ономе што је off, према стварима које су оно што нису. Најбољи пример је сецесија, најтипичнији и најразвијенији кемп стил. Објекти сецесије, углавном, претварају одређену ствар у нешто друго: декоративно осветљење у облику цветних биљака, дневна соба која је заправо пећина. И један несвакидашњи пример: улази у париски метро у облику стабљика орхидеје, које је крајем деведесетих година 19. века дизајнирао Ектор Гимар. Као укус за особе, кемп је нарочито склон изразито наглашеном и веома претераном. Андрогиност је, свакако, једна од најславнијих слика кемп сензибилитета. На пример, занесене, витке, извијене фигуре у прерафаелским сликама и песмама; танана, грациозна бесполна тела на сецесионистичким постерима и у штампи, као и на рељефима лампи и пепељара; застрашујућа андрогина празнина у савршеној лепоти Грете Гарбо".

Текст је први пут објављен у часопису Partisan Review 1964. године, а ускоро ће се појавити и на српском језику у издању Факултета зе медије и комуникације из Београда.

Превео с енглеског Александар Недељковић.
Читала Марица Милчановић.
Уредници емисија Тања Мијовић и Предраг Шарчевић.