понедељак, 15. јул 2019, 22:30
Хроника Трећег програма
Можете пратити осврт Долорес Станојевић на изложбу Лане Стојићевић „Sunny Side”, као и осврт Тодора Куљића на студију Јова Бакића „Европска крајња десница од 1945. до 2018. године”.
У галерији Културног цетра Београда од 6. до 27. јуна била је отворена самостaлна изложба хрватске уметнице Лане Стојићевић. Како нас обавештава Долорес Станојевић, за најновији циклус, који се састоји од серија фотографија, видео рада и макете, Лана Стојићевић је истраживала хотел „Зора" у Примоштену, односно футуристичку куполу примоштенског базена од плексигласа. Овим радовима уметница је испитивала контекст некадашњег југословенског туризма у време хладноратовских подела, као и некадашњу филмску индустрију, опонашајући старомодне и недовољно уверљиве специјалне ефекте, фотографијама изведеним у естетици филмова из 60-их година 20. века. Видео рад је заснован на снимку којим се промовисао туризам у новим и модерним хотелским објектима на Јадрану, а где се као централна фигура појављује редитељ Орсон Велс као симбол престижа летовалишта. Интервенишући на оригиналном снимку, додајући обрисе планине под црвеним небом, уметница је изместила покретну куполу из аутентичног окружења, а исти мотиви појављују се и на фотографијама, али надограђени новим елементима и протагонистима.
* * *
Издавачка кућа Клио из Београда недавно је објавила књигу Јова Бакића „Европска крајња десница од 1945. до 2018. године". По речима Тодора Куљића, Бакић је у овој опсежној студији спровео упоредну анализу историјата, друштвених услова, идеологије и праксе савремене крајње деснице од краја Другог светског рата до данас у европским државама (изузев постсоцијалистичких). Садржај књиге није догађајно-дескриптивни јер захваљујући исцрпном и систематски промишљеном теоријском оквиру, писац успешно прати процесе, струје, утицаје, идеологију, уже и шире групне интересе. Аутор је јасно образложио тезу да је за анализу важно стање крајње деснице у којем се ова нашла после Другог светског рата, као и противречности капитализма 21. века, а потом је објаснио да истраживање није вођено једним узрочним моделом који важи за све случајеве, те да је битна везаност савремене крајње деснице за фашизам, али не мање и њено прерушавање при обраћању бирачима (пре свега, кроз прелазак са политички некоректног антисемитизма на исламофобију и антиусељеничко расположење).
Читала
Биљана
Јовановић.
Уредница
емисије Тања
Мијовић.
Коментари