Хроника Трећег програма

На сцени „Јован Ђорђевић" Српског народног позоришта у Новом Саду 23. фебруара премијерно је изведена балетска представа Жана Добервала Враголанка (La Fille Mal Gardée). Овај комични балет у двa чина настао је пред почетак Француске револуције, а инспирисан је интригама којима је сам Добервал био изложен док је радио у париској Опери, као и његовим сусретом са Бодуеновим сликарством, тачније са гравиром на којој је приказано мајчино прекоревање ћерке због недозвољене љубави.

На нашим сценама овај балeт је први пут изведен 1973. године, такође у Српском народном позоришту, а најновију поставку су осмислили румунски кореограф и редитељ Калин Ханциу. Главну улогу, девојку Лизу, играла је Ана Ђорђевић, а уз њу су се истакли Милан Иван, као младић у кога је Лиза заљубљена, Самјуел Бишоп, у улози мајке, као и остали солисти Балета СНП-а. Како оцењује Вера Обрадовић: „овом представом новосадски Балет Српског народног позоришта потврђује да дефинитивно иде узлазном линијом, те уколико се и даље буде улагало у играчки и професионални кадар, верујемо да ће временом постати водећи у региону. Зато представа Враголанка може да се посматра као тенденција и важан корак на стази шире регионалне успешности. И на крају, према речима диригента Александра Којића, оптимизам који зрачи из сваког такта ове музике никога још није мимоишао, а можемо додати, и оптимизам којим зрачи целокупна изведба".

* * *

Издавачка кућа Трећи Трг из Београда недавно је објавила књигу изабраних песама Виктора Радоњића Hero Without a Portfolio на српском и енглеском језику. Како коментарише Никола Живановић, упркос томе што су четири књиге из којих су песме преузете обликоване као затворене целине, у овој збирци аутор не покушава да прикаже сажете верзије тих књига већ да од датих песама ствара сасвим нову целину. Овакво решење је погодно за Радоњићеву поезију која се одликује херметичношћу. Мада узима сцене и ситуације из свакодневног живота, био то разговор, било размишљање поводом неког догађаја, Радоњић се не држи реалистичког описа, већ скреће у просторе између поигравања речима и метафизичке медитације у малармеовском смислу... У времену у којем поезијом доминира једноставан, готово прозни израз, оваква поезија представља реткост и у себи чува могућности савременог српског песничког израза које нису искоришћене. То је углавном отуда што је Радоњићев језик изузетно урбан, лишен сваког архаизма. Баш та савремена, урбана димензија Радоњићеве поезије највише говори у прилог томе да се иза ове поезије заиста налази предметност и искуство које је трансформацијом у језику постало неухватљиво.

Чита Марица Милчановић.
Уредница емисије Тања Мијовић.