Хроника Трећег програма

Овогодишњи Берлинале остаће упамћен по повлачању досадашњег селектора, Дитера Колсика, који је реалзивао седамнаест претходних издања овог угледног филмског фетивала, као и по изненадној смрти познатог швајцарског глумца Бруна Ганца, који је и сам житељ Берлина. А што се филмског програма тиче, фестивалски жири (којим је председавала Жилијет Бинош) „Златног медведа" за најбољи филм доделио је израелском редитељу Наваду Лапиду за остварење Синоними. „Сребрног медведа" освојио је француски аутор Франсоа Озон за остварење Милошћу Божјом, а најбољи глумац и глумица су пар из кинеског филма Збогом сине, Ванг Јингчун и Јонг Меи. Награда за најбољи сценарио отишла је тројици Италијана - Клаудију Ђованезију, Роберту Савијанију и Маурицију Браућију за филм Пиране. Нјбољи документарни филм је судански Разговор о дрвећу, а најбоља режија припала је Немици Ангели Шанелец за Био сам код куће, али... Јубиларно, седамдесето издање Берлинала биће одржано у мало каснијем термину, од 20. фебруара до 1. марта 2020. године. У овом тексту Дејан Петровић ће се посебно осврнути на филмове: Лемебел Јоане Репоси Гарибалди, Пиране Клаудија Ђованезија и Разговор о дрвећу Сахиба Гасмелбарија.

* * *

Крајем јануара у Београду је преминуо наш истакнути филмски редитељ Душан Макавејев, аутор филмова: Парада (1962), Човек није 'тица (1962), Љубавни случај или трагедија службенице ПТТ (1967), Невиност без заштите (1968), WR Мистерије организма (1971), Недостаје ми Соња Хени (1971) Sweet Movie (1973), Montenegro Or Pigs And Pearls (1981), The Coca-Cola Kid (1985), Manifesto (1988), Горила се купа у подне (1993).

Како пише Петaр Јончић: „У историји није постојало много филмских редитеља који су до те мере разумели уметност, њене могућности, безбројне креативне комбинације, кодове и суштину преиспитивања, да су то знање могли да примене у формирању личног филмског језика. Такође, међу онима који су то врло добро радили, није било довољно оних који су познавали филмски занат и разумели моћ филма у тој мери да су без поговора или уметничких дилема могли да сниме и класичан наративан филм који би имао почетак и крај. Душан Макавејев је могао и једно и друго. Зато је био оригиналан и другачији аутор који је за сваког филмског гледаоца, било где на свету, оставио барем један филм који му може бити драг. Дакле, имао је моћ коју имају само они даровити аутори - способност монтаже у глави...".

Читала Душица Мијатовић.
Уредница емисије Тања Мијовић.