Хроника Трећег програма

Изложбена сезона Независне уметничке асоцијације Галерије Ремонт отворена је изложбом фотографија Виктора Шекуларца под називом Confidence. Овај уметник познат је публици како творац визуелног идентитета 46. Октобарског салона, по фотографијама објављиваним у њујоршком Принт магазину, али и по изложби Портрети познатих личности за „Отпор" која је одржана 2000. године у Дому омладине у Београду. Како коментарише Долорес Станојевић, Шекулрачеве слике нису комерционалне фотографије улепшаног света какве се могу наћи у часописима, на инстаграму и другим друштвеним мрежама. Визуелно презасићен предизајнираним садржајима урбаних амбијената, овај аутор углавном трага за алтернативом, па углавном бежи из мејнстрим делова града у неке полуоткривене периферне пределе и светове, показујући да наизглед статични и банални призори, колико год недопадљиви оку обичног посматрача, ипак садрже богат унутрашњи живот. Осим тога, нове тенденције у фотографији које, с обзиром на мноштво снимака, подразумевају да се више времена троши на селекцију него на само стварање дела, као и емотивна повезаност или удаљеност уметника у односу на сопствени рад, нова су тема којом се овај фотограф бави, покрећући питања како из мора фотографија изабрати ону праву, или, имају ли уметници снаге и самопоуздања да ураде тај посао на прави начин?

* * *

Студију Андрее Комлоши Рад. Глобалноисторијска перспектива од 13. до 21. века недавно је, у преводу с немачког Слободана Дамјановић, објавила издавачка кућа Албатрос Плус из Београда. По речима Радомира Ђорђевића, ауторка је посматрала феномен рада као стожерну категорију људске историје, разделивши је на шест периода и користећи чињенице из социјално-економске и политичке историје Европе, Азије, Северне и Јужне Америке и Африке. Андреа Комлоши подробно је размотрила многобројне облике историјских трансформација рада, извела посебне типологије људског рада, дала прегледну концепцију о раду у различитим периодима, полазећи од тога да је рад био и остао основна полуга друштвеног развоја. Опсежно је анализиран и утицај природних и друштвених наука на поимање и на процес рада, а посебно су интересантна ауторкина запажања о појединим научно-техничким достигнућима, као што је парна машина. Значајна пажња је посвећена улози женског рада који је од давнина био неплаћен и пренебрегаван, док је његов удео у друштвеном развоју одувек био јасан. Завршна поглавља књиге садрже упоредне анализе тековина реалног социјализма и капитализма, као и разматрања различитих утопијских концепција.

Уредница емисије Тања Мијовић.