Хроника Трећег програма

Међународни филмски фестивал „Виенале" (Viennale) одржан је у Бечу од 25. октобра до 8. новембра, а за вечерашњу емисију Дејан Петровић пише о филмовима Габријела Абрантеса и Данијела Шмита Дијамантино и Бењамина Нејштата Рохо. Главни јунак филма Диамантино је својеврсна карикатура Кристиjана Роналда, фудбалерa који је оличење многих комичних и увредљивих стереотипа везаних за ове спортисте, а ситуације у којима се затиче сведоче о корумпираности како фудбала тако и самог западног друштва. Радња аргентинског oстварења Рохо смештена је у Аргентину седамдесетих година двадесетог века; током филма истовремeно пратимо прогресивну параноју протагонисте, успешног адвоката који сплетом околности бива умешан у убиство, као и потмулу друштвену агресију, која ће се у свом пуном обиму оваплотити тек неколико година касније у незапамћеном насиљу војне хунте.

* * *

Издавач Вулкан из Београда недавно је објавио роман „Прелест" Филипа Грбића, аутора млађе генерације који је за свој претходни роман Руминације о предстојећој катастрофи добио награду „Милош Црњански" за 2016. и 2017. годину. Централни лик романа је професор Максим, трагичка фигура прогоњена осећајима кривице и унутрашњим борбама, која у порок тоне, не због хедонизма, већ да би ублажила бол. „Од оптужби да у школи на часовима филозофије подржава фашизам до његовог краjње небрижног односа према ћерки, ругања ружним људима и крајње порочног живота, Максим се на страницама романа формира као антијунак. Али ако се узме у обзир то да је његов говор о фашизму заправо дубље осветљавање самога фашизма из историјско-филозофске перспективе, те да је његова небрига према детету природнија него да ћерку за коју није ни знао пригрли обема рукама, да је његово ругање ружним људима заправо ругање њиховој злоби (јер ружни људи су зли, не може се побећи од калокагатије), а да је његов начин живота оно што нам савремено друштво нуди, Максим је нешто сасвим друго - мученик, искушеник", пише Никола Живановић.

Уредница емисије Тања Мијовић.