понедељак, 19. нов 2018, 22:25
Хроника Трећег програма
Можете пратити осврт Драгана Тодоровића на књигу Драгољуба Б. Ђорђевића „Питао сам малог пужа: моја социолошка прича о Шабану Бајрамовићу”, коју је недавно објавио Службени гласник из Београда.
Књига Питао сам малог пужа, социолога религије и ромолога Драгољуба Ђорђевића, поред Увода, Датумара важнијих догађаја из приватног и професионалног Шабана Бајрамовића, Селективне библиографије, Поговора, Захвала, Литературе, Речника мање познатих речи и израза, Именског регистра, Сaжетка и садржаја на енглеском језику Белешке о аутору, садржи дванаест поглавља индикативних и, покаткад, духовитих наслова: „Шабан у кабинету", „Кафански цар - од Џериме до Берлина", „Шабанови подсмевачи", „Цар и академик - Шабан и Брега", „Шабан и онај што ради онај фестивал", „Шабан међу величанствених сто - али и међу десет!", „Утихнуо црни глас у белом оделу", „Шабанов булевар и споменик", „Сарма збори о Шабану", „Шабанове залихе славе", „Шабан скрозиран кроз социолошко окно" и „Десет есеја о Шабану".
Како нас обавештава Драган Тодоровић, аутор већ у Уводу описује своје нeдоумице којe је имао у вези са насловљавањем публикације, начином ословљавања певача и о његовом устоличењу као „цара", а не „краља" како је уобичајено у колоквијалном говору. Књига је проистекла из научног интереса да се животна и професионална прича најзначајнијег српског ромског певача „урами" у социолошке и ромолошке корице, а сложен животопис и стваралаштво Шабана Бајрамовића аутор излаже на три нивоа: нивоу фасцинације (преовлађујући став јавног мњења о личности и појави), нивоу разумевања (прикупљање и сажимање многобројних примарних и секундарних извора) и на нивоу преношења знања (лична интерпретација поистекла из бављења личношћу и подацима о њој).
Ослањајући се на разноврсну грађу, Драгољуб Ђорђевић је покушао да финално социолошки растумачи феномен Шабна Бајрамовића, и то на врло особен начин - творећи речник појмова, подупрт архаизмима и локализмима, који до парадокса разголићују уметникову личност у свим њеним сегментима. „Јунак књиге је вашарлија, кафанчерос, голооточанин, барбуташ, женољубац, ђозлуклија, кукулелек, задоцник и филмаџија, али је представљен и као добропамтило, штагмаст, кућеван, одважан, помагач, српски Ром и српски патриота. Сазнали смо да није био буџетник ни интережџија, због чега су он и његова фамилија финансијски пропадали кад су га притисле болештине и немаштина, а сасма је сигурно никад није био калаштура и цигански жиголо", пише Драгољуб Тодоровић.
Уредница емисије Тања Мијовић.
Коментари