Хроника Трећег програма

Можете слушати текст Мирослава Ивановића написан поводом смрти нашег истакнутог физичара и уваженог сарадника Трећег Програма, Петра Грујића.

Петар Грујић, који је преминуо почетком августа у својој 77. години, рођен је у Овсишту код Тополе, основну школу и гимназију је завршио у Крагујевцу, а потом одлази у Београд где је 1963. године дипломирао физику. Годину дана по окончању студија запослио се у Институту за физику у Земуну и ту је провео цео радни век. После магистратуре на матичној катедри, као стипендиста British Council-а, одлази на научно усавршавање у Енглеску, где је припремао докторску тезу коју је одбранио на University College-у у Лондону 1972. године. Објавио је више од педесет текстова у вoдећим научним часописима (највише у European Journal of Science and Theology), био је редован професор на постдипломским студијама Физичког факултета у Београду и руководилац пројекта који се бавио физиком атома и молекула. Непрекидно је пратио шта се догађа у фундаменталној науци, а разоткривање тајни природе и космоса га је обузимало читавог живота. До последњих месеци живота писао је за Трећи програм текстове о новостима у савременој науци, које су наши слушаоци могли да прате у емисији Научне актуелности.

Мирослaв Ивановић се у овом тексту осврће на стваралаштво Петра Грујића које се тицало културног значаја науке уопште, његовог рада на пољу односа науке и религије, те области у којима није био специјалиста у ужем смислу речи, као што су историја и цивилизацијски процеси генерално. Интересовање за филозофију уочљиво је не само по томе што је наш физичар учествовао на филозофским скуповима и објављивао чланке у нашим филозофским часописима, већ и по томе што је пре готово две деценије основао „Семинар за историју и епистемологију природних наука" у Институту за физику. На том семинару који делује и данас, имали су своја излагања наши истакнути научници и филозофи, а основна намера је била да се промишљају основе науке и њихов сазнајни статус. Из делатности овог семинара настале су две књиге са прилозима наших научника и филозофа - Епистемолошки проблеми у науци и Прилози историји и епистемологији науке.

Проблем односа науке и религије такође је био једна од Грујићевих преокупација; усвојивши високе критеријуме академске делатности, инсистирао је на томе да се ови скупови научника, теолога и филозофа преточе у књиге које ће бити трајно сведочанство интелектуалне климе у времену када су настале; тако су настале књиге Религија и епистемологија (2007) и Религија између истине и друштвене улоге (2009).

Свој екскурс у историју Петар Грујић је започео монографијом Боромејски чвор (2006. године) која има поднаслов „Ко је био патриота у Србији 1941 - 1945?", а последњи већи допринос нашој култури дао је својом књигом о Косову. Књига је написана и објављена на енглеском језику код издавача Dorrance Publishing из САД (2014. године) под насловом Kosovo Knot (Косoвски чвор). Сматрао је својим заветним дугом да напише књигу о косовском проблему и желео је да објасни бројне околности везане за Косово и Метохију које су углавном непознате просечном интелектуалцу у инострaнству.

Уредница емисије Тања Мијовић.

Хроника Хроника

Autor:
Трећи програм

Као културно-информативани недељник Трећег програма, ХРОНИКА сваког понедељка доноси осврте и приказе актуелних појава и дешавања у уметности и науци. [ детаљније ]

Коментари

Bravo
Шта је све (не)дозвољено да се једе када имате повишен холестерол
Krusevac
Преминуо новинар Драган Бабић
Omiljeni režiser
Луис Буњуел – редитељ који нам је показао да ово није најбољи од свих могућих светова
Posle toliko vremena..
Репер Диди најбогатији међу славнима, Ђоковић на 68. месту
Zdravlje
Редовно коришћење аспирина узрокује хиљаде смрти годишње