Хроника Трећег програма

На великој позорници нишке тврђаве од 25. до 31. августа публика je могла да погледа играна остврења: Јужни ветар, Границе кише, Изгредници, Проклети пас, Месо, Агапе, Патуљци са насловних страна, Едерлези Рајзинг, Злогоње, О бубицама и херојима, Жаба, Комик Санс, затим пилот епизоду серије Корени, документарац Мој живот је мјузикл и играно-документарни остварење Неприлагођени филмски гроф. Главна глумачка награда „Наис" припала је Милошу Биковићу за улогу у филму Јужни ветар. Награда за најбољу женску улогу „Царица Теодора" (а такође и награда жирија Фипресци) отишла је младој Марти Бјелици за ролу у остварењу Изгредници Дејана Зечевића, док је награда за најбољу мушку улогу „Цар Константин" додељена Радовану Вујовићу за улогу у истом филму. Треба скренути пажњу и на новоустановљенo признање - „Награду за најбољу комичну улогу", посвећену недавно преминулом глумцу Милораду Мандићу Манди, коју је добио Срђан Тодоровић. Глумци из региона који су овенчани наградама на нишком фестивалу су Себастијан Каваца (за улогу у филму Едерлези Рајзинг), Фахрета Салихбеговић Авдагић (Месо) и Емир Хаџихафисбеговић (Жаба). У овом тексту Дејан Петровић ће се посебно осврнути на филмове Месо (у режији Саше Хајдуковића), Жаба (Елмира Јукића), Патуљци са насловних страна (Милорада Милинковића) и Едерлези Рајзинг (Лазара Бодроже).

* * *

Недавно преминули италијански филозоф и историчар Доменико Лосурдо још пре шеснаест година објавио је књигу „Историјски ревизионизам" која је доживела неколико допуњених издања и превода, а у издавачкој кући Просвјета из Загреба штампана је прошле године у веома солидном преводу Луке Богданића и Јасне Ткалец. Како коментрише Тодор Куљић, у десетак ерудитских и аналитичких поглавља Лосурдо показује жуте мрље (слепило) конзервативног и либералног историјског ревизионизма, а згуснуто компаративно излагање није историјски него проблемски структурисано и писано је за образовану публику, али са јасним закључцима. Лосурдовa кључна премиса је да нису револуције извор зла, већ да је то колонијализам који је у садржинском погледу сродан британском, америчком и немачком. Данас се неоправдано слави Америчка револуција, а демонизују Француска и Октобарска, заборавља се да су бољшевизам и јакобинство реактивно, а не изворно насиље, и да Октобар није био државни удар него свеобухватна друштвена промена. При томе, писац не негира бољшевички терор (вишак насиља), али поставља питање ко га је почео: да ли бољшевици или империјалисти у рату. Читава Лосурдова књига прожета је сукобом две логике: антитоталитарне (ревизионистичке) и антиколонијалне (критичке). У књизи се осећа морални антиколонијализам студентског покрета из 1968. и евоцира се доба када је Сартр називао Патриса Лумумбу „црним Робеспјером".

Уредница емисије Тања Мијовић.