Хроника Трећег програма

Селектор 18. Бијенала уметности у Панчеву, Андреј Мичев, одлучио се да свој избор утемељи на „де/кодирању трансгенерацијског перформанса, како гласи и наслов његове студије штампане у оквиру публикације која прати изложбу. Примарни циљ бијенала, који је под називом „Просторни агенс" одржан од 26. маја до 17. јуна, био је мапирање различитих врста извођења и лоцирања перформанса као уметничког и историјско-временског наслеђа, док је фокус био на телу и телесности, који кроз перформативни облик уметничке праксе реферишу на етичко деловање, критички дискурс, субверзивни облик и побуну против друштвених норми и њених табуа, коментарише Љиљана Ћинкул. Мултимедијалне поставке у седам простора у граду, са око тридесет учесника, углавном су биле посвећенe перформансу као живом извођењу или као материјализованом трагу акције забележеном у неком медију (тексту, фотографијама, видео-радовима и тако даље).

* * *

Нову књигу Милана Влајчића „Звездана прашина", коју је недавно објавила издавачка кућа Дерета из Београда, чине ауторови записи које је објављивао 2016. и 2017. године на интернет порталима. По речима Ивана Миленковића, Влајчић је писац који шета, посматра и пише о ономе што види, попут Бодлера или Валтера Бенјамина. Ходајући градом беза нaрочитог циља, аутор посматра град, људе, појаве и нуспојаве у њему, а пишући о свом клонулом граду, Влајчић му не дозвољава да клоне сасвим. Одводе Влајчића његове шетње и до највећих филмских фестивала где, по природи ствари, упознаје и највеће звезде, али пажњу и енергију усредсређује на људе који га уистину занимају. Особеност Влајчићевог писања управо је у комбинацији (препознатљиве) строгости, танане, господствeне жовијалности и ненаметљивог хумора. Због тога епизоде у којима се писац појављује као главни јунак својих записа никада не прелазе границу иза које се налазе неукус и наметљиви его.

Уредница емисије Тања Мијовић.