Иван Јанковић и Иван Миленковић: Eкономијa и филозофијa

Живимо у доба када је економски говор свеприсутан, а економски проблеми заузимају једно од најважнијих места на савременој скали проблема. Утолико је разумљиво што су економисти међу највећим звездама јавног простора. Ипак, управо се економски говор, упркос свој силини присутности, не ретко показује као не много заснованији од говора који почива на гледању у пасуљ. Иван Јанковић, филозоф економије, верује да главна струја економске теорије данас напредује стазама које не воде никуда, пре свега због крајње сумњивих методолошких избора.

Такозвана позитивистичка економска школа настоји да своју методу изгради по моделу природних наука које, због чврстине и нужности својих претпоставки, допуштају могућност предвиђања. С великом се вероватноћом, рецимо, може тврдити да ће се тело које падне с велике висине, и које је одређене (тачно утврђене) конзистентности, управо захваљујући дејству природних закона, оштетити у врло прорачунљивој, односно предвидивој мери. Економски параметри су, међутим, неупоредиво богатији и сложенији од природних закона, те су и могућности предвиђања економских кретања једнако тешка. Ту сложеност, тврди Јанковић, није могуће надоместити ни емпиријским истраживањима која нису у стању да прошире опсег нашег знања проистеклог из економске логике (већ га само, после великих и беспотребних напора, сматра наш саговорник, потврђују). Због тога је, према његовом мишљењу, плодније задржати се на проучавању економске логике и на претпоставкама економског говора, него се бавити економским предвиђањима и покушајима да се од економије направи дисциплина по угледу на природне науке. Модел који економија треба да следи, сматра професор Јанковић, управо је филозофија.

Уредник Иван Миленковић.