понедељак, 04. јун 2018, 22:30
Хроника Трећег програма
Емитоваћемо осврт Дејана Петровића на филмове Хаварда Бустнеса „Девојке Златне зоре” и Николаса Вањера „Хотел Југославија”, приказане на 11. Белдоксу који је одржан од 7. до 14. маја у Београду, а потом осврт Радомира Путника на књигу Марте Фрајнд „У трагању за Лазом Костићем” објављену у издању Књижевне општине Вршац.
Филм Девојке Златне зоре норвешког редитеља Хаварда Бустнеса парти радикално оријентисану националистичку странку која је основана у Грчкој 1980-их година. После скандалозне туче у телевизијској емисији, те рушења тезги имиграната на атинским улицама и убиства антифашистички настројеног реп певача, већина лидера странке бива ухапшена, а протагонисткиње постају три жене које стоје у сенци овог контроверзног покрета. Једна супруга, једна мајка и једна ћерка ће нагло иступити на главну сцену и тако успешно преузети кампању да ће тај доскора опскурни и јавно тешко видљиви покрет напослетку постати трећа политичка снага у држави.
Документарац Хотел Југославија Николаса Вањера доноси елегично и мисаоно суочавање са ауторовим сећањима на неку бољу државу коју је упознао посећујући управо овај хотел. Остварење пати од истих бољки као и извесни сродни играни и документарни филмови, који су о овој теми снимљени у протеклој декади; оно као да жели да поучава о материји о којој поседује само делимична или посредна аутсајдерска сазнања, што знатно умањује снагу потенцијалног доживљаја и ауторске поруке. Вањер рутински реконструише повест грандиозног угоститељског објекта кроз разговоре с његовим некадашњим радницима - који су за било какве апстрактне закључке и синтетичке увиде, осим оних лично-искуствених, потпуно неквалификовани и могу да звуче само произвољно, пише Дејан Петровић.
* * *
Најновија књига Марте Фрајнд У трагању за Лазом Костићем садржи пет огледа о разноврсним књижевним пословима Лазе Костића. У Уводној белешци ауторка наводи да су текстови у овој књизи настајали током неколико деценија њеног студирања Костићевих дела, пре свега његових драма, али и других делатности - преводилаштва, песништва и писања позоришних критика. У првом есеју „Српски и европски Лаза Костић" ауторка настоји да проникне у околности настанка песме Santa Maria della Salute, те да открије Костићев филозофски став и његов принцип посматрања и тумачења света. У огледу „Лаза Костић и енглеска поезија 17. века" Марта Фрајнд темељно истражује потенцијалне, али и препознатљиве мисаоне везе које се могу открити у метафизичким слојевима Костићевог песничког дела; док највећи део књиге заузима студија „Драмско стваралаштво Лазе Костића", где су посебно анализиране дрве трагедије Максим Црнојевић и Пера Сегединац, као и романтична комедија Ускокова љубав или Гордана. Последња два огледа су посвећена анализи позоришних критика Лазе Костића, као и његовом преводилачком раду на Шекспировим трагед ијама Ричард Трећи и Ромео и Јулија. Књига У трагању за Лазом Костићем пружа значајан и незаобилазан допринос тумачењу дела великог песника и драматичара, а анализе Марте Фрајнд поседују подстицај који ће навести истраживаче најмлађе генерације да, лишени туторства аналитичара позитивистичког приступа, са новом енергијом и применом савремених научних метода, открију оне још увек недовољно испитане вредности Костићевог књижевног дела, коментарише Радомир Путник.
Уредница емисије Тања Мијовић.
Коментари