понедељак, 09. апр 2018, 22:25
Хроника Трећег програма
Прочитаћемо осврт Долорес Станојевић на изложбу Ирене Келечевић „Где је моје место?”, а потом ћемо емитовати осврте Радомира Путника на студију Александра Пејчића „О комедији Власт Бранислава Нушића” и на драму Милана Миловановића „Званична верзија”.
У Салону у Пaриској улици Музеја савремене уметности у Београду од 19. јануара до 19. марта била је отворена изложба Где је моје место? Ирене Келечевић. Како нас обавештава Долорес Станојевић, ова изложба једна је у низу досадашњих којима уметница истражује идентитет простора, полазећи од најширег смисла значења самог појма простора. Разматрајући лични уметнички идентитет, на шта упућује и сам назив изложбе, Ирена Келечевић се бавила везом између излагачког простора некадашње Модерне галерије, данас Салона Музеја савремене уметности, и људи који су некада живели у тој згради, а која је наменски била саграђена у духу савремене архитектуре шездесетих година прошлог века за потребе становања, музичког студија и сликарских атељеа, по пројекту архитекте Мирослава Јовановића.
* * *
Књижевни историчар млађе генерације, Александар Пејчић, спровео је скрупулозан и темељан рад на недовршеној комедији Власт Бранислава Нушића и дао драгоцени допринос српској историји књижевности и театрологији. У овој књизи, коју је прошле године објавила београдска издавачка кућа Неопрес, понуђена су нова сазнања о делу које садржи изразитo сатиричну осуду злоупотреба које врше актуелни политичари, али и друштвo које на такво понашање пристаје. Наиме, Пејчић је констатовао да су сва досадашња издања, од првог до најновијег из 2006. године, била цензурисана од стране приређивача, односно да је увек вршено „штриховање", што ће рећи избацивање појединих реченица или речи, како би се предупредило евентуално реаговање вршилаца власти, без обзира на то којој идеологији те власти припадале.
* * *
Драму Милана Миловановића Званична верзија, која је на анонимном конкурсу добила Награду „Слободан Стојановић", објавила је Народна библииотека „Илија М. Петровић" из Пожаревца. По речима Радомира Путника, драма Званична верзија би се жанровски могла означити као утопијска мелодрама; реч је о комаду који на мелодрамској матрици разматра питања човекове неслободе, односно апсолутне потчињености апарату принуде којим влада једина светска велесила. У три чина која су издељена на мноштво слика, писац Милан Миловановић гради причу која започиње а и завршава се као сликовница брака; у првој слици првог чина говори се о разводу брака између Татјане и Миодрага, да би се у последњој слици трећег чина тај брак обновио. Круг је затворен, љубав је прошла кроз паклена искушења да би се потврдила и обновила у заједништву које најчвршћим нитима повезује њихова кћерка.
Уредница емисије Тања Мијовић.
Коментари