Дејан Атанацковић: ауторов избор из дела

Околности Првог светског рата у роману Лузитанија Дејана Атанацковића чине кулисе за фантазмичну представу о телу и телесности кроз бројне приче о прогресу, лудилу, нестајању и бесмислу рата. Вештом нарацијом и спонтаном имагинацијом аутор осветљава ликове који уским ходницима властитог лавиринта стижу до самог средишта - сопственог уточишта, сопствене „Лузитаније".

„До своје смрти, 1929. године, Едуард Ходек није престао да истиче у својим бечким разговорима и расправама, па и на фронту где ће фотографски документовати комадања и распадања многих људских тела, како ће, по његовом скромном мишљењу и искуству, читав двадесети век бити беспоговорно посвећен развијању начина, модуса, поступака, техника - те самим тим и стратегија - нестајања. Ствари, људи и појаве нестајаће у узајамном сусрету и именовању, кроз забране и ослобађања, у мноштву и у самоћи; нестајаће пред погледом и од погледа, у себи и у другоме; коначно, нестајаће као исход тако неутољиве жеље за нестајањем какву ниједна друга жеља неће моћи да надмаши".

О аутору:

Дејан Атанацковић (Београд, 1969) предаје више предмета из области визуелне уметности и културе на универзитетским програмима у Фиренци и Сијени. Сарађује са фирентинским Музејом природних наука на предмету Архиви тела, посвећеном историји представа људског тела. Последњих година води радионице засноване на дијалогу и сарадњи студената и психијатријских пацијената. У Београду је, уз подршку Музеја савремене уметности, покренуо „Други поглед", иницијативу за нове наративне токове, кроз јавни рад београдских алтернативних водича. Као визуелни уметник, од деведесетих реализује самосталне изложбе и кустоске пројекте. Поједини Атанацковићеви радови део су музејских и приватних колекција.

Уредник емисије: Предраг Шарчевић