понедељак, 29. јан 2018, 22:20
Хроника Трећег програма
Прочитаћемо осврт Милана Завише на филмове Филипа Гарела „Љубавник на један дан”, Шарунаса Бартаса „Мраз” и Игора Безиновића „Кратки излет”, приказане на 23. Фестивалу ауторског филма у Београду, а потом осврт Радомира Путника на књигу Слободана Крстића „Опер(ет)а у Нишу”, која је објављена у издању Народног позоришта у Нишу.
На основу три филма из различитих програмских целина Милан Завиша даје пресек 23. Фестивала ауторског филма, који је крајем прошле године одржан у више београдских биоскопских сала. Једноставност, јасност и дубока прецизност у приказивању љубавних односа карактеришу нови филм Филипа Гарела Љубавник на један дан; протагонисти су девојка Жан, њен отац и његова љубавница око којих се плете клупко међусобних односа, жеља, јаких емоција, страсти. Филм Шарунаса Бартаса Мраз је у основи трилер чија се радња дешава у ратним подручјима Украјине, али истовремено и љубавна прича о двоје људи изгубљених у ситуацији из које нема излаза. Дугометражни играни првенац хрватског редитеља Игора Безиновића Кратки излет приказује путовање седморо људи кроз пределе Истре, али и кроз своје унутрашње светове у потрази за самоспознајом, уз присуство константне језе која произилази из трилеричних заплета и елемената хорора присутних у филму.
* * *
Театролог и публициста Слободан Крстић у књизи Опер(ет)а у Нишу описује вишедеценијско настојање да се у Нишу оформи опера, као и разлоге због којих до њеног институционалног статуса није дошло до најновијег доба. Истражујући историју позоришног живота града Ниша, Слободан Крстић је уочио да је театарска уметност увек уживала одређено поштовање код гледалаца, али не и материјалну помоћ код власти. Тек се оснивањем позоришта „Синђелић" 1887. године стварају услови за организовану и континуирану позоришну делатност. Прво гостовање београдске Опере у Нишу било је априла 1925. године када су приказане представе Пољубац Беджиха Сметане, Риголето Ђузепа Вердија и Севиљски берберин Ђоакина Росинија. Исте године у Нишу је гостовало и сарајевско позориште са оперетским представама, а у сезони 1937/38. године створена је Оперета као посебан уметнички сектор Народног позоришта. Ипак, забрињавајући је податак што од 1960. године, када је последњи пут изведена Вердијева Травијата, до 2013. када је сценско упризорење доживео Слепи миш Јохана Штрауса Млађег, Ниш није имао своје представе, пише Радомир Путник.
Уредница емисије Тања Мијовић.
Коментари