Уметник у резонанци – Вилијам Басински

Вилијам Басински спада у формално образоване музичаре пре свега у области џез извођаштва где и леже његови уметнички почеци. Одувек је био заинтересован за нови, другачији звук и начине компоновања, те је у тренутку када је постао познат широј јавности иза себе имао већ више од двадесет година рада на широком пољу експерименталне музике. Оно што је након деценија чекања довело до препознавања његовог рада као релевантног јесте албум Disintegration Loops I који је објављен 2002. године. С објављивањем овог дела коначно је примећена његова специфична техника изградње музичког ткива на основу лупа. Од тог тренутка не престаје интересовање за музику Вилијама Басинског, а његова остварења постају важна референтна тачка сваког размишљања о амбијенталној електронској музици.

Током неформалне посете Београду, у паузи између два наступа у оквиру летње европске турнеје, Басински је разговарао са Сањом Куњадић и Немањом Митровићем о неким од најинтересантнијих аспеката његовог стваралаштва: о квалитету самих лупова и начину на који они приказују креативност распадања и креативност времена самог; о природи времена које се појављује у лупу, као и о пореклу лупова и начину на који нађени материјал постаје преобликован у једну истински ауторску творевину. Такође, било је речи и о оркестрацији серије Disintegration Loops и питањима шта једна таква врста промене доприноси изворном концепту његовог дела. Било је речи и о сарадњи са Робертом Вилсоном на пројекту Живот и смрт Марине Абрамовић као и о увек присутном осећању меланхолије у целокупном опусу Басинског.

Аутори: Сања Куњадић и Немања Митровић
Монтажа: Марија Шумарац