Иван Вуковић: Рачун задовољства код Платона и Канта

Иван Вуковић је рођен у 1970. године у Београду, где је завршио основну школу, гимназију и Филозофски факултет, на којем је радио од 2006. године и постао ванредни професор. Сфере интересовања су му биле етика, филозофија политике, историја филозофије и историја филозофских идеја, а бавио се и превођењем и био члан музичког састава „Inopartners". Аутор је књига Опонашање Бога: интимна историја Кантове филозофије и Платон и Кант: савети за добар живот, као и већег броја научних чланака. Умро је 17. августа у Београду.

Своје последње предавање Иван Вуковић је започео констатацијом да је рачун задовољства одувек био повезиван са епикурејством и утилитаризмом, а никада са платонизмом и кантовством, због тога што је Платонова морална филозофија схватана као израз тежње ка оностраном, а Кантова као апологија дисциплине без радости, те се за обе веровало да су усмерене против сваке врсте хедонизма.

Заступајући тезу да ово уобичајено становиште није сасвим тачно, Вуковић сматра: „премда су и Платон и Кант осудили исхитрени хедонизам необуздане младежи, они су понудили и својеврсне планове за максимизацију задовољства. Њихов савет би се могао сажети на следећи начин: да бисмо напослетку добили више задовољства, најпре га треба узимати мање. Овај савет почива на уверењу да је људска способност за осећање задовољства ограничена и да се може прерано исцрпети ако покушамо да своје задовољство максимизујемо превише брзо. Код Палтона и Канта овај савет је додатно артикулсан помоћу искључивања критеријума блискости из рачуна задовољства, као и кроз стратегије за постепену интензификацију хедонистичких епизода".

Уредница емисије Тања Мијовић.