Дивна Вуксановић: Никад виђено, падање у свест

У емисији ПОГЛЕДИ можете слушати текст Дивне Вуксановић написан поводом изложбе радова групе Ц–4 под називом „Никад виђено, падање у свест”, која је отворена 19. маја у Културном центру Србије у Паризу.

Први део наслова изложбе и самог стваралачког подухвата „Никад виђено" реферира како на концепт актуелне поставке тако и на релацију коју група Ц-4 (у саставу: Александaр Тодоровић, Александaр В. Бранковић, Марко Стајић, Михаел Милуновић, Милан Ненезић и Милош Ђорђевић, као и гости – Невенс Пријић и Милош Рајковић Схолим) потенцијално успоставља с излагачким амбијентом, уметничком публиком или, чак, читавом друштвеном заједницом.

С друге стране, иако на први поглед делује да уводна стваралачка конфузија, коју диктира увученост у феномен „никад виђеног", оцртава границу несвесног и сазнања, смештајући целокупан уметнички доживљај света у поље несталих, потиснутих искустава, губитка сећања и идентитета, други део наслова изложбе подцртава „падање у свест", као да нам сама свест стоји „ниже" у односу на несвесно, те се тако до ње долази пропадањем и готово случајно, у свеопштој збрци и мешавини знања и незнања, коментарише Дивна Вуксановић.

Сходно томе, Александар Тодоровић се у свом раду бавио односом друштва, медија и поп-културних феномена, те иронизацијом дистопијског дискурса/савремене слике света; Александар Бранковић за тему свог рада узима појединца затеченог у такозваним „Sold Sale" условима егзистенције, то јест у социјалном контексту који га чини сиромашним и потлаченим; Марко Стајић серијом гравира износи начелну мета-кртику тамне стране технологије, као и техничко-технолошког прогреса који води у савремено ропство;

Михаил Милуновић кроз поетику цртежа констатује извесну фактографију „хлађења света", залажући се за употребу оних уметничких форми и средстава који се одупиру како владајућој тако и свакој другој идеологији; Милан Ненезић на својим „портретима" на дараматичан начин варира теме егзистенцијалног очаја, мунковског крика и побуне појединца против система; системска критика институција и њихове идеологизације, у структуралном погледу, присутна је и у радовима Милоша Ђорђевића; Невена Пријић проблематизује питање идентитета у ери владавине конзумеризма; док је поигравање новомедијским феноменима у духу критике данашње културе, коришћењем популарних техничких иновација, основа поетике у делима Милоша Рајовића Схолима, којом се заокружује наратив о друштвеном, етичком, културалном и медијском ангажману групе Ц-4 и њених гостију.

Уредница емисије Тања Мијовић

Коментари

Bravo
Шта је све (не)дозвољено да се једе када имате повишен холестерол
Krusevac
Преминуо новинар Драган Бабић
Omiljeni režiser
Луис Буњуел – редитељ који нам је показао да ово није најбољи од свих могућих светова
Posle toliko vremena..
Репер Диди најбогатији међу славнима, Ђоковић на 68. месту
Zdravlje
Редовно коришћење аспирина узрокује хиљаде смрти годишње