понедељак, 15. мај 2017, 20:15
Хроника Трећег програма
Емитоваћемо осврт Дејана Петровића на филмове Станиславса Токаловса „Михаил Таљ из далека” и Алесандра Мелацинија и Елене Сталер „Ћићолина – кума од скандала”, приказане на 10. БЕЛДОКС-у. У наставку ХРОНИКЕ прочитаћемо осврт Александра Павловића на књигу Ригелса Халилија „Народ и његове песме: албанска и српска епика између усмености и писмености”.
Јубиларни десети међународни фестивал документарног филма БЕЛДОКС, који се одржава од 8. до 15. маја у више београдских биоскопских сала, уз бројне новитете и угледне госте, донео је чак једанаест програмских целина.
У
програму „Биографски документарци"
приказан је филм Станиславса Токаловса
Михаил
Таљ из далека о
славном летонском шахисти који је живео
од 1936. до 1992. године, а прву титулу светског
првака је освојио у својој 24. години.
Филм је углавном фокусиран на Таљеву
победу над сународником Михаилом
Битвиником, којом је и постао најмлађи
светски шампио у дотадашњој шаховској
историји, као и на његов последњи меч,
када је пред саму смрт победио Гарија
Каспарова.
Филм Ћићолина - кума од скандала по стилу и дужини се може одредити као телвизијски документарац, а приказан је у новооснованом програму „Feel Good Movies". Аутори Алесандро Мелацини и Елена Сталер изложили су причу о животном путу контроверзне Илоне Сталер, популарне Ћићолине, почев од њене ране младости када ју је мајка охрабривала да започне каријеру модела, преко рада за тајне службе, вођења емисије на италијанском радију, бројних скандала везаних за њен сексуални егзибиционизам, до потоњег политичког деловања и уласка у парламент.
* * *
Књига Ригелса Халилија Народ и његове песме: албанска и српска епика између усмености и писмености обајвљена је прошле године у издању Библиотеке ХХ век у Београду. Премда проучавање албанског и српског народног стваралаштва има прилично дугу научну традицију, ова књига нуди један упоредни, изукрштани и паралелни приказ улоге и значаја епике на формирање националних покрета код оба народа. Како коментарише Александар Павловић: са изузетном ерудицијом, Халили поуздано прати развој епике код два народа са пуно историјских података и суптилости, детаљно приказује процес канонизације епике и њену везу с државном идеологијом у оквиру Србије, Југославије и Албаније, почевши од 19. века па све до данас, показујући које је све политичке, културне и националне функције проучавање и бележење епике имало код Срба и Албанаца. Начин на који је аутор обавио овај огроман посао, обавезује оне који су критички настројени према традицији да је морају добро познавати уколико желе да њихова критика има одговарајућу тежину. Осим тога, утисак је да ова књига даје слику о српској и албанској усменој традицији као о нечему што нам је заједничко - мотиви и јунаци се преплићу, певачи живе у двојезичним срединама и тако даље. Дакле, нема националистичког садржаја, нема инхерентно антисрпских или антиалбанских епских песама пре него што их наша новија, национал-романтичарска традиција таквима није обојила и интепретирала.
Уредница
емисије Тања
Мијовић.
Коментари