Хроника Трећег програма

Опера Хенрија Персла Вилинска краљица (из 1692), представљена је публици бечког Театра ан дер Вин у јануару ове године. Ово дело припада хибридном жанру опере и музике за позориште, а састоји се од пет маски којима се на метафоричан начин коментаришу збивања из Шекспировог комада Сан летње ноћи. Будући да су многе карактеристике Вилинске краљице тешко разумљиве у савременом контексту, француска оперска редитељка Маријам Клеман одлучила се да радњу и наративни ток у потпуности измени и премести их у садашњост. Како оцењује Ксенија Стевановић: „На врло необичан и испрва невидљив начин, Маријам Клеман је заједно са певачима и Кристофом Русеом, који је дириговао ансамблом Ле Тален Лирик, створила вредан и интелигентан омаж Вилинској краљици Хенрија Персла, суочивши нас са истим мотивима које срећемо и у оригиналном заплету – темама страсти, превара, старења и потребе да пронађемо свог пара. Ово је била врло успешна адаптација Перслове маске која је својом модернизацијом успела оно што је у савременим оперским продукцијама најтеже: да не умањи и не потисне примат музике над сценским дешавањем, већ да је истакне и прикаже у новом и свежем светлу”. 

* * *

Међународни филмски фестивал Берлинале одржан је 67. пут од 9. до 19. фебруара, а Дејан Петровић за вечерашњу емисију пише о филмовима Повратак у Монтаук истакнутог ветерана немачке кинематографије, Фолкера Шлендорфа, и о 1945 мађарског аутора Ференца Торока.

Филм Повратак у Монтаук представља адаптацију дела преминулог писца Макса Фишера, а радња прати истакнутог књижевника који током промоције свог романа настоји да поново сретне своју никад прежаљену љубав. У томе ће и успети, међутим, покушај оживљавања романсе ће очекивано и неславно пропасти, дневна рутина двоје протагониста ће се вратити у свој уходани ток, а радознали посматрач ће остати ускраћен за одговор шта је било то што је нагнало времешног писца да у њену част испише префињене литерарне пасаже, осим могуће Шлендорфове лоше експлициране намере да докаже како се не може повратити оно што је већ једном неповратно и заувек прошло.

Знатно бољи утисак оставља ново стварење Ференца Торока 1945, које деликатно преиспитује болна места националне историје, посматрајући је у новом кључу. Радња се дешава у посебно осетљивом тренутку када старо одлази, а ново још није стигло – ради се, наиме, о августу 1945. године и неименованом селу у дубокој мађарској провинцији. Паралелно се одвијају два наизглед ничим повезана и условљена збивања – свадба двоје младих и повратак двојице Јевреја из заробљеништва – која ће напослетку одвести до фуриозног и трагичног, а надасве нежељеног катарзичног погледа у себе.

Уредница емисије Тања Мијовић.