Можете слушати осврте Радомира Путника на драму Србијанке Станковић „Ана је чекала” и Марјана Чакаревића на роман Роберта Шиндела „Ледени”.
Драма
Србијанке Станковић Ана
је чекала,
чији је поднаслов „Љубавна конфузија
у два чина”, недавно је објављена у
издању Народне библиотеке „Илија М.
Петровић” у Пожаревцу. Како нас обавештава
Радомир
Путник,ова
ауторка млађе генерације у свом писању
подједнако баштини стил домаћих и
страних књижевних класика (што се уочава
у осећају за лепу реч, континуитет радње
и изградњу карактера), али и манир порука
и коментара какви се сусрећу у електронским
медијима (одакле потичу кратке, елиптичне
реченице и иронија као важан одбрамбени
механизам литерарних ликова). Ана
је чекала је
заправо
мелодрама
из савременог живота у којој је Србијанка
Станковић
приказала слом љубавне везе узрокован
политичким приликама, потом распад
брака склопљеног без љубави, и најзад,
обнову љубави која је прошла кроз силна
искушења. Списатељица је умешно користила
образац „драме у драми”,
сместивши љубавну повест у роман који
ће потом бити драматизован да би на
сцени наступиле личности из драматизованог
романа. Ово драматуршко решење омогућило
је Србијанки Станковић да без обиља
патетике, а уз непрекидно иронично
сенчење, напише мелодраму која афирмише
искреност као први услов љубави.
*
* *
Прошле
године издавачка кућа Нојзац из Новог
Сада објавила је роман савременог
аустријског писца Роберта Шиндела
Ледени
(изворно
штампан 2013. године), који је с немачког
превео Реља Дражић. Како коментарише
Марјан
Чакаревић,
реч је о специфичној врсти полифоног
романа, чији се многобројни и разнолики
гласови концентришу око два идеолошка
пола – од којих би се први могао одредити
као народњачки, а други као лево-либерални.
Стога се главним јунаком Шинделовог
романа може сматрати само аустријско
друштво у другој половини осамдесетих
година двадесетог века и његова комплексна
унутрашња динамика у контексту тада
побуђених расправа о нацистичкој
прошлости. Пратећи судбину појединих
ликова – председничких кандидата,
уметника, ловаца на нацисте – писац
дискретно мења свој приповедни фокус
у складу са тим која наративна линија
или који догађај представља срце
друштвено-политичког тренутка. Из овог
сплета судбина издваја се прича о
разговорима и покушају међусобног
разумевања преживелог логораша и ловца
на нацисте са убицом деце из Аушвица,
која на симболичком плану јесте сржна
тема романа Ледени.
Као културно-информативани недељник Трећег програма, ХРОНИКА сваког понедељка доноси осврте и приказе актуелних појава и дешавања у уметности и науци. [ детаљније ]
Коментари