Емитоваћемо осврт Марјана Чакаревића на роман Едена фон Хорвата „Омладина без бога”, као и осврт Радомира Путника на књигу Дејана Пенчића Пољанског „50 година Јоакима”.
Издавачка
кућа Нојзац из Новог Сада објавила је
ове године роман Едена фон Хорвата
Омладина
без бога,
у преводу с немачког Реље Дражића. Иначе,
то је прво издање на српском језику, а
роман је изворно објављен у Немачкој
1937. године, где је врло брзо и забрањен.
Радња се дешава 1936. године у једној
државној гимназији у којој се ученици
васпитавају у фашистичком духу, а
приповедач је професор кога деца зову
Црнац. Будући да је финансијски и животно
условљен, протагониста, као и други
чланови професорског колектива, пристаје
на правила и стандарде које намеће
отупела и саможива заједица све до
тренутка када се догоди убиство једног
дечака, када започиње његов морални
преображај. Како коментарише Марјан
Чакаревић:
„Иако се на први поглед може учинити
да је Хорватов роман једноставан, да
изостају сложенија психолошка нијансирања,
тај поступак је у основи сасвим оправдан,
пошто су описани тоталитарни принципи
банално једноставни. Чињеница да је
Томас Ман у једном писму рекао да Омладину
без бога сматра
најбољом књигом последњих година, а
Хесе овај роман оцењује као величанствен,
могла би, упркос подразумеваном диктату
тадашњег политичког тренутка, бити
препорука и данашњим читаоцима”.
*
* *
Недавно
је у издању Заједнице професионалних
позоришта Србије, са седиштем у Крушевцу,
објављена књига Дејана Пенчића Пољанског
50
година Јоакима.
У књизи су представљени подаци везани
за Позоришни фестивал „Јоаким Вујић”,
односно за Сусрете професионалних
позоришта Србије „Јоаким Вујић”, за
пола века постојања ове театарске
смотре. Како нас обавештава Радомир
Путник:
„Вероватно
најприљежнији пратилац фестивала
„Јоаким Вукић“ био је приређивач ове
књиге, позоришни критичар Дејан Пенчић
Пољански, који је на чак 22 фестивала био
водитељ округлог стола критике, а три
пута члан стручног жирија. У театролошкој
јавности позната је и
чињеница
да Дејан Пенчић Пољански поседује
најпрецизнију театрографију српских
позоришта, па је отуда сасвим природно
овоме позоришном прегаоцу поверена
припрема публикације која је, у ствари,
лична карта сусрета професионалних
позоришта Србије. Подаци које је Дејан
Пенчић Пољански систематизовао и
методолошки прецизно приказао, пружају
дубински увид у све сегменте фестивала.
На пример, када је реч о представама,
аутор је утврдио да је у такмичарској
селекцији за 50 година изведено 436
представа, а изван конкуренције још
146. Са највише представа наступило је
Народно позориште
из Ужица које је приказало 51 поставку
и освојило 146 награда, а на другом месту
налази се Народно позориште из Ниша са
47 учешћа али са 187 награда. Фестивали су
одржавани у Крагујевцу, Шапцу, Пироту,
Зајечару, Нишу, Ужицу, Лесковцу, Крушевцу,
Приштини и Лазаревцу”.
Као културно-информативани недељник Трећег програма, ХРОНИКА сваког понедељка доноси осврте и приказе актуелних појава и дешавања у уметности и науци. [ детаљније ]
Коментари