Хроника Трећег програма

У међусобној преписци штампаној у књизи Државни непријатељи двојица француских интелектуалаца – Мишел Уелбек и Бернар-Анри Леви преиспитују бројне теме и износе детаље из својих богатих биографија. Сучељавање ставова и стилова двојице мислилаца Иван Миленковић описује речима: „Не стиче се утисак, наиме, из ове преписке, да је Левију неудобно код себе самог, при себи самом. Он је увек некако при себи. Чак и када то скрива – а он уме да скрије јер је солидан писац и солидан филозоф – његови проблеми најчешће не одмичу од психолошке равни. То су, мање или више, банална поигравња сопственим ја, док код Уелбека видимо, ако се тако може рећи, егзистенцијални проблем. Уелбек, дакле, није неподношљив само другима – у урнебесном филму Отмица Мишела Уелбека, у којем Уелбек игра себе, отмичари ће на крају побећи главом без обзира од свог таоца који ће начисто да их сатре – него је неподношљив и самоме себи. Због тога се Уелбек одмиче од себе кад год то може и хумором и мајсторским писањем настоји да овлада својом неприсебношћу. Уелбек је пример ведре резигнације, док је Леви хладан посматрач, вазда спреман на скок и угриз. Уелбек развија сложеност, мучи се, упада у противречности, довија се како зна и уме, а најбоље зна и уме да барата језиком, пише о себи и своме телу без поштеде… док Леви, стиче се утисак, игра на сигурно, па су најбољи делови његових писама тамо где упреже филозофску рефлексију”.

Уредница емисије Тања Мијовић.