Хроника Трећег програма

Дејан Петровић даје осврт на филмове Кена Лоуча Ја, Данијел Блејк и Клебера Фиља Акваријус, који као своју главну тему имају побуну појединца против система. Лоучово остварење, добитник „Златне палме” Канског фестивала, прати судбину Данијела Блејка – припадника енглеске радничке класе који покушава да се избори са бројним и често бесмисленим бирократским захтевима. „У аутентичном „погледу одоздо” аутор настоји да прикаже хтења, настојања, воље и судбине свих оних свакодневних и углавном невидљивих, а никоме заиста потребних, данас често и „сувишних“ људи. Уз обилато коришћење типично радничког британског провинцијског окружења, топографије, понашања и језика, Лоуч се са својим јунацима, и када нису савршени, и када нису у праву, а можда и највише баш тада, солидарише, живи, воли и пати”, пише Петровић. 

И бразилско остварење Акваријус Клебера Фиља тиче се побуне против насилног система; у овом филму протагонисткиња Клара, удовица и музичка критичарка пред пензијом, изложена је притисцима амбициозне грађевинске компаније да прода стан у којем деценијама живи и пресели се у други део града.

* * *

Ана Тасић се такође осврће на филм Кена Лоуча Ја, Данијл Блејк истичући као посебну занимљивост да се у Ексетеру у Енглеској појавио графит „Ја, Данијел Блејк“ на згради тамошњег центра за запошљавање, како су известиле локалне новине Еxeter Express and Echo; Данијел је тако постао шири друштвени симбол побуне, а дејство јунака из филма се прелило у стварни живот.

Други филм о којем пише Ана Тасић је остварење браће Дарден Непозната девојка, а заплет почиње тиме што главна јунакиња не одговара на звоно на вратима у касни сат, те тиме пропушта да помогне девојци која ће те ноћи бити убијена. „Стил социјалног реализма и бављење животима радничке класе карактеристике су и филма браће Дарден и Кена Лоуча, али је разлика међу њима у стилу представљања. Портрети браће Дарден су тмурнији, психолошки мрачнији, док је Лоучов приступ нешто ведрији, зачињен препознатљивим британским хумором. У оба случаја је исцртана суморна слика савременог друштва, спорост закона и суровост окружења које појединце гура у различите болести. Но, у оба случаја такође постоји баланс у облику задивљујуће снаге других појединаца да се одупру проблемима таквог система. Они су савремени Прометеји и Антигоне који се без компромиса боре за хуманије друштво”.