Трибине

Побољшања у биомедицини и слобода – говори Јелена Дачковић

У емисији ТРИБИНЕ можете слушати излагање Јелене Дачковић „Неуролошка основа социјалне когниције и моралног побољшања”. Снимак је забележен на научном скупу „Побољшања у биомедицини и слобода”, који је одржан 26. септембра у Институту за друштвенe науке у Београду.

Центар за биоетичке студије из Београда и Филозофски факултет Свеучилишта у Ријеци организовали су једнодневни научни скуп о биоетичким проблемима покренутим убрзаним развојем технологије, пре свега у биомедицини, генетици и неуронауци. Разматрани су могући утицаји когнитивног и моралног биопобољшања на лични идентитет појединца и његову слободу воље, право власништва и приступа генетичким подацима, границе и оправданост експериментисања како са живим организмима тако и са ћелијама и генима и тако даље. На скупу су говорили Војин Ракић, Елвио Бакарини, Александар Дамјановић, Филип Чеч, Мима Фазлагић, Јелена Дачковић, Лука Малатести, Марко Јурјако и Небојша Зелић.

Социјална когниција се односи на обраду друштвених информација и укључује различите психлошке процесе који су важни за успешну комуникацију и добробит појединца. Морално расуђивање и доношење моралних одлука, које је итекако повезано и са емоционалним и са когнитивним процесима, од суштинског су значаја за живот у заједници. Како објашњава Јелена Дачковић: неуролошку основу моралног расуђивања чини сложени функционални систем који обухвата различите кортикалне и субкортикалне структуре. Најважнији део ове мреже је предфронтални кортекс, при чему вентромедијални предфронтални кортекс има улогу у кодирању емоционалних вредности сензорних стимулуса, дорзолатерални предфронтални кортекс има важну улогу у решавању проблема и у механизмима когнитивне контроле, док предњи циргуларни кортекс посредује у сукобу између рационалне и емоционалне компоненте моралног расуђивања. Активност читаве мреже условљена је дејством различитих неуротрансмитера, неуромодулатора и неурохормона, који су пак под утицајем генетских и фактора спољашње средине, али се на њих може деловати и неинвазивним техникама стимулације мозга (на пример, транскранијална стимулација једносмерном струјом и транскранијална магнетна стимулација). Сходно томе, треба поставити питања: да ли имамо обавезу да спроведемо интервенцију која за циљ има унапређивање моралног расуђивања? Ко од тога има користи – појединац или друштво у целини? Како ово утиче на слободу и да ли угрожава наш идентитет и аутономију?

Следећег уторка, 29. новембра, емитоваћемо снимак излагања Небојше Зелића са овог скупа.

Уредница емисије Тања Мијовић.