Трибине

Побољшања у биомедицини и слобода – говори Александар Дамјановић

У емисији ТРИБИНЕ можете слушати излагање Александра Дамјановића „Морално побољшање, слобода и серотонин”. Снимак је забележен на научном скупу „Побољшања у биомедицини и слобода”, који је одржан 26. септембра у Институту за друштвенe науке у Београду.

Центар за биоетичке студије из Београда и Филозофски факултет Свеучилишта у Ријеци организовали су једнодневни научни скуп о биоетичким проблемима покренутим убрзаним развојем технологије, пре свега у биомедицини, генетици и неуронауци. Разматрани су могући утицаји когнитивног и моралног биопобољшања на лични идентитет појединца и његову слободу воље, право власништва и приступа генетичким подацима, границе и оправданост експериментисања како са живим организмима тако и са ћелијама и генима и тако даље. На скупу су говорили Војин Ракић, Елвио Бакарини, Александар Дамјановић, Филип Чеч, Мима Фазлагић, Јелена Дачковић, Лука Малатести, Марко Јурјако и Небојша Зелић.

Серотонин је неуротрансмитер који утиче на регулацију сна, осећај ситости и глади, модулисање бола, осећање задовољства и тако даље, а његова улога у моралном побољшању експериментално је истражена у примени антисдепресивних лекова (циталопрама) на здраве особе. Међу дејствима серотонина која су откривена на основу ових истраживања Александар Дамјановић издваја: склоност ка моралнијем избору, односно, особе са вишим нивоом серотонина избегавају наношење штете другима, уз већу вероватноћу да донесу по себе неповољне одлуке; пристрасност у моралном расуђивању у правцу веће социјалности; повећан капацитет за контролу снажних емоционалних импулса који воде социјално аверзивном понашању (повређивањe других), појачан емоционални одговор на очекивани аверзивни исход (емпатија).

Међутим, постављају се питања да ли морално побољшање води модулацији духовне категорије слободе (слободне воље), може ли се тим путем лечити (не)морал и да ли се на овај начин крећемо ка стварању интелигентнијег, аутентичнијег и слободнијег човека. Јасно је да треба да протекне дуго времена од достигнућа социјалних неуронаука до клиничке примене, као и да серотoнин и други науропептиди и хормони представљају моћна средства у модулацији људског понашања. „Ипак, без човекове алтруистичке жеље да променом сопственог понашања помогне или заштити друге, лекови и неуробилологија остају само као помагала на путу ка моралном побољшању и слободи делања”, закључује Александар Дамјановић.

Следећег уторка, 8. новембра, емитоваћемо снимак излагања Филипа Чеча са овог скупа.
Уредница емисије Тања Мијовић.