понедељак, 24. окт 2016, 20:15
Хроника Трећег програма
Можете пратити осврт Александра Милосављевића на представу Живот је сан, у адаптацији и режији Александра Лукача, а потом и текст Дејана Петровића написан поводoм репризне филмске ревије Биоскоп Седам величанствених.
Комад једног од најзначајнијих драмских списатеља шпанског барока, Педра Калдерона де ла Барке, Жовот је сан премијерно је изведен 5. октобра у Шабачком позоришту. Инсценацији најпознатије Калдеронове драме редитељ Александар Лукач приступа као да је време стало, али не 1992. године, када је напустио домовину и отишао у Канаду где је наставио да режира и бави се педагошким радом, него још много раније. У његовом редитељском приступу јасно препознајемо чврсту намеру да шабачка представа буде друштвено и политички провокативна, и то на начин који оштрицу критике не би упутио у јефтином политикантском смеру, него ка истинској друштвеној актуелности, будући да у питањима и дилемама које комад поставља није тешко препознати могућност преиспитивања стварности савременог света, a он је заснован на неправди, злу, злоупотребама разних врста, себичности и безобзирности, коментарише Александар Милосављевић.
* * *
Мали и популарни београдски Фестивал европског дугометражног документарног филма „7 величанствених“ подарио је својој оданој публици репризну ревију између два редовна фестивалска издања под насловом Биоскоп 7 величанствених. Тако је од 7. до 10. октобра у Сава центру и Арт биоскопу Коларац приказано шест филмова, два из овогодишњег и четири из репризног програма. У овом тексту Дејан Петровић пише о филмовима Још један танго аргентинског аутора Хермана Крала, који је први пут код нас приказан почетком ове година на 12. издању фестивала „7 величанствених”, као и о остварењу Манастир данске редитељке Перниле Розе Гренкер, које је публика могла да види још 2008. године.
Уредница емисије Тања Мијовић.
Коментари