Хроника Трећег програма

Сумирајући утиске о недавно завршеном 50. БИТЕФ-у, Александар Милосављевић пише: „Највећа опасност везана за процене домета овогодишњег БИТЕФ-а може настати ако буду помешани различити критеријуми на основу којих је била извршена валоризација. А управо ове године је таквих, разнородних, критеријума уистину било много. Пре свега, БИТЕФ је 2016. славио пола века постојања, што је, нема сумње, изузетно важан јубилеј не само са становишта овдашњих стандарда. На делу је, затим, и чињеница да је ово био први БИТЕФ којим руководи нови уметнички директор, наследник Јована Ћирилова, позоришни критичар, театролог, хроничар овдашњег театарског живота и професор – Иван Меденица, али се ове године од Фестивала опростила Ања Суша, редитељка и дугогодишња коселекторка и селекторка. Не треба, међутим, сметнути с ума ни да је 50. БИТЕФ био домаћин 28. Конгреса Интернационалне асоцијације позоришних критичара, удружења које делује под окриљем УНЕСКО-а, и то у години када Асоцијација слави шездесет година постојања, те да је у оквиру овог скупа одржана и Међународна конференција о теми Новум и глобално позориште: између комодификације и уметничке нужности, а Интернационална асоцијација позоришних критичара је управо у Београду, током трајања 50. БИТЕФ-а доделила и своје највеће признање – награду Талија. Свему овоме ваља додати и пословичну спремност овдашње културне чаршије, која је за последњих педесет година критички наоштрена дочекала апсолутно сваки БИТЕФ, те да је таква реакција постала уобичајени модел рецепције свих досадашњих издања овог фестивала”.

У емисији ће такође бити речи и о кинеској представи Софтмашин, изведеној на овогодишњем БИТЕФ-у, у којој кинески уметнички пар – Сијао Ке, плесачица и кореографкиња, и Цу Цихан, дизајнер звука и извођач – на духовит и сведен начин откривају опскурне стране кинеске свакодневице у којој нема простора за слободна уметничка истраживања, али истовремено откривају и своју суштинску, дубоку повезаност са кинеском уметничком традицијом. Заснована на споју елемената мултимедијалног перформанса, уз употребу видео снимака, телевизијских спотова, снимљене музике, али и песама коју извођачи уживо интепретирају, а пре свега на сценском покрету, ова представа открива заводљиву лепоту споја различитости, а у исти мах указује и на трауматична искуства уметника који се управо на овакав начин баве савременим плесом.

Уредница емисије Тања Мијовић.