Хроника Трећег програма

Представа На Дрини ћуприја, према истоименом роману Иве Андрића и у продукцији Српског народног позоришта, од априла се налази на репертоару овог новосадског театра. Драматург Светислав Јованов унео је у литерарни предложак знатно продубљивање андрићевске тематике, те се прича о ендемској мржњи на просторима дешавања комада протеже до дана који су у стварности уследили неколико деценија пошто је роман био написан, чиме се на снажан и упечатљив начин повезују страдања из прошлости са жртвама из Другог светског рата и ратова из 1990-их.

Како коментарише Бошко Милин: „Оно што је пошло за руком великом везиру - да се подигне ћуприја која траје вековима, показало се као тежак, али изводљив и величанствен позоришни подухват за редитеља Кокана Младеновића и ансамбл Српског народног позоришта у Новом Саду. Као што ни везир Соколовић нити редитељ Младеновић није сам зајазио бесну реку и повезао обале, тако ни велики број уметника није остао непримећен - без њих сценско упризорење не би ни било могуће. Сценографски подвиг Марије Калабић омогућио је у реалној стварности упечатљив утисак вишегодишњег зидања моста, са препрекама које постављају и природа и људи; а костимографски рад Татјане Радишић спојио је неопходне карактеристике епохе и сценске економичности на најбољи могући начин".

*    *    *

Издавачка кућа Buybook Сарајево/Загреб објавила је роман Рабиха Аламеддинеа Жена без које се може, који је с енглеског превела Мирјана Евтов. Како нас обавештава Анђелка Цвијић: „Либанско-амерички писац Рабих Аламеддине рођен је 1959. године и данас је један од најзанимљивијих писаца у свету. Ексклузивно га објављује издавачка кућа Buybook из Сарајева, која је до сада представила три његове књиге: Ја, божанствена (2010), Koolaids - умијеће ратовања (2011) и Жена без које се може (2014). Управо за то дело Аламеддине је добио калифорнијско литерарно признање Златна медаља за фикцију, а оно је било и у најужем избору за награду америчке књижевне критике. Главна јунакиња романа Алиа Салех има 72 године и живи сама у Бејруту. Рођена крајем 1930-их, сведок је како Либан и њен град који памти по лепоти и модерности пропадају у несрећним вишедеценијским ратним сукобима. Уз кревет држи калашњиков не би ли се одбранила што од војника који бахато упадају у куће, што од насилне браће која уз подршку мајке, по праву патријархалне средине, хоће да јој узму стан јер је за њу саму превелики".

Уредница емисије Тања Мијовић.