Хроника Трећег програма

Фестивал Viner festvohen, односно Бечке фестивалске недеље, традиционално окупља врхунске сценске пројекте, а ове године одржан је 65. пут од 13. маја до 19. јуна. Међу представама приказаним пред бечком публиком, своје место су имале и две оперске продукције: Путница Мјечислава Вајнберга и Фиделио Лудвига ван Бетовена. За разлику од прве опере, која је увршћена као гостовање Франкфуртске опере, Бетовенов Фиделио представља једну од малобројних продукција самог фестивала Viner festvohen, постављену на сцени позоришта Teater an der Vin и изведену укупно четири пута, од 14. до 20. јуна. Оперу је режирао Ахим Фрејер, који важи за једног од водећих оперских редитеља данашњице, а који такође потписује сценографију, костимографију и дизајн светла; док је као оперски оркестар ангажован француски ансамбл Музичари Лувра којим руководи Марк Минковски и који негује свирање на историјским инструментима.

„У Фрејеровој имагинацији, Фиделио је претворен у својеврсну луткарску представу, а бина је трансформисана у скелу, где је дубина позорнице жртвована зарад дводимензионалне конструкције која заузима место четвртог зида и користи читаву висину просценијума”, пише Срђан Атанасовски. 

*    *    *

Крајем прошле године сарајевски издавач Симург медиа објавио је роман Што пепео прича Џевада Карахасана, аутора који важи за једног од најбољих писаца бивше Југославије и који је данас у самом врху европске књижевности. Као у роману Источни диван (који је објављен готово истовремено у издању сарајевског Buybook-а), и у роману Што пепео прича Џевад Карахасан за главне и већину споредних јунака бира истините историјске личности, са детаљима из њихових биографија које уплиће у приче. У првом роману то је Абдулах ибн ел-Мукафи, арапски писац и преводилац, док је главни јунак другог романа Омар Хајам, славан по научним достигнућима, али на гласу и по чувеној збирци катрена Рубаије.

Како коментарише Анђелка Цвијић: „Омар Хајам је у Карахасановом роману приказан као рационални занесењак, мудрац који сваки тренутак стварности посматра из свих углова, одгонетајући га кроз сложену призму поретка ствари... Три новеле уједињене у овој књизи сазнајемо, на крају, од старца Вукца из Биљешева, из Босне, који је као младић био десна рука, помоћ и утеха Хајаму у позним годинама пред смрт. Но, то за Карахасанов лавиринт није довољно – у њега се улази причом о селџучком султанату и Хајамовом животу, а излази у данашње време, кроз капију на којој пише да је историја све само не учитељица живота”.

Уредница емисије Тања Мијовић.