Хроника Трећег програма

У организацији Мађарског државног позоришта „Чики Гергељ” из Темишвара од 22. до 29. маја у овом румунском граду одржано је девето издање ТЕСЗТ-а, театарског фестивала који у региону постаје све значајнији. Фестивал је отворен премијером представе Мађар, у режији Андраша Урбана и копродукцији театара „Чики Гергељ” и суботичког „Костолањи Деже”. Осим ове Урбанове представе, на фестивалу је играна и његова Кратка прича о Антихристу (продукција Битеф театра), као и још једна српска продукција – Догвил Кокана Младеновића, која је имала доста успеха у региону. Ана Тасић се фокусира на четири представе које су формално необичне, експерименталне, свака на свој начин, а та њихова формална ексцентричност је у функцији истраживања битних друштвено-политичких питања; дакле, у тексту ће бити речи о Урбановом Мађару, те о представама Твоје краљевство (према причама Шандора Тара, у режији Чабе Хорвата, а у копродукцији будимпештанских угледних институција Форте и Трафо), Мртвац долази по своју драгу (према тексту Светлане Макарович, у режији Јернеја Лоренција, а у продукцији Прешерновог Гледалишча из Крања и Местног Гледалишча Птуј), као и о педесетоминутном перформансу Држава бугарског утора Александра Мануилова.

*     *     *

У Београду је 5. јуна у својој 92. години преминула Радмила Шајковић, професорка Филозофског факлтета Универзитета у Београду. Као гимназијалка била је учесница Народно ослободилачке борбе, а одмах по завршетку Другог светског рата уписала се на студије филозофије на Филозофском факултету у Београду, где је за асистента изабрана 1955. године. Била је на стручном усавршавању у Француској и Холандији, где је припремала докторску дисертацију о Декартовој филозофији. Међу првим издањима Српског филозофског друштва, 1952. године, појавио се њен превод са предговором кључних Декартових списа Практична и јасна правила руковођења духом у истраживању истине; Реч о методи доброг вођења свога ума у истраживању истине у наукама, а међу ауторкиним књигама издвајају се: Филозофија Баруха Спинозе (1974), Декарт и његово дело (1978–1979), Огледи о нововековној европској филозофији. У настојању да представи филозофске списе и доприносе Декарта, Спинозе и Лајбница, Радмила Шајковић је осветљавала шири историјски контекст па је тако писала и о Паскалу, Руђеру Бошковићу, Еразму Ротердамском, Даламберу Канту, Огисту Конту, Бекону, Кондијаку, Волтеру, Авероесу, Џеферсону. Последња књига Радмиле Шајковић Сећања и размишљања (О филозофији егзистенције Миладина Животића) изашла је у издању Београдског круга 2001. године, а према сазнањима Радомира Ђорђевића, иза наше филозофкиње је остало богато рукописно наслеђе, будући да је планирала да напише обимно дело из историје филозофије.

Уредница емисије Тања Мијовић.