Хроника Трећег програма

У првом делу емисије можете слушати осврт Ане Тасић на девети Еврорегионални фестивал ТЕСЗТ у Темишвару, а потом следи текст Радомира Ђорђевића написан поводом недавне смрти филозофкиње Радмиле Шајковић.

У организацији Мађарског државног позоришта „Чики Гергељ” из Темишвара од 22. до 29. маја у овом румунском граду одржано је девето издање ТЕСЗТ-а, театарског фестивала који у региону постаје све значајнији. Фестивал је отворен премијером представе Мађар, у режији Андраша Урбана и копродукцији театара „Чики Гергељ” и суботичког „Костолањи Деже”. Осим ове Урбанове представе, на фестивалу је играна и његова Кратка прича о Антихристу (продукција Битеф театра), као и још једна српска продукција – Догвил Кокана Младеновића, која је имала доста успеха у региону. Ана Тасић се фокусира на четири представе које су формално необичне, експерименталне, свака на свој начин, а та њихова формална ексцентричност је у функцији истраживања битних друштвено-политичких питања; дакле, у тексту ће бити речи о Урбановом Мађару, те о представама Твоје краљевство (према причама Шандора Тара, у режији Чабе Хорвата, а у копродукцији будимпештанских угледних институција Форте и Трафо), Мртвац долази по своју драгу (према тексту Светлане Макарович, у режији Јернеја Лоренција, а у продукцији Прешерновог Гледалишча из Крања и Местног Гледалишча Птуј), као и о педесетоминутном перформансу Држава бугарског утора Александра Мануилова.

*     *     *

У Београду је 5. јуна у својој 92. години преминула Радмила Шајковић, професорка Филозофског факлтета Универзитета у Београду. Као гимназијалка била је учесница Народно ослободилачке борбе, а одмах по завршетку Другог светског рата уписала се на студије филозофије на Филозофском факултету у Београду, где је за асистента изабрана 1955. године. Била је на стручном усавршавању у Француској и Холандији, где је припремала докторску дисертацију о Декартовој филозофији. Међу првим издањима Српског филозофског друштва, 1952. године, појавио се њен превод са предговором кључних Декартових списа Практична и јасна правила руковођења духом у истраживању истине; Реч о методи доброг вођења свога ума у истраживању истине у наукама, а међу ауторкиним књигама издвајају се: Филозофија Баруха Спинозе (1974), Декарт и његово дело (1978–1979), Огледи о нововековној европској филозофији. У настојању да представи филозофске списе и доприносе Декарта, Спинозе и Лајбница, Радмила Шајковић је осветљавала шири историјски контекст па је тако писала и о Паскалу, Руђеру Бошковићу, Еразму Ротердамском, Даламберу Канту, Огисту Конту, Бекону, Кондијаку, Волтеру, Авероесу, Џеферсону. Последња књига Радмиле Шајковић Сећања и размишљања (О филозофији егзистенције Миладина Животића) изашла је у издању Београдског круга 2001. године, а према сазнањима Радомира Ђорђевића, иза наше филозофкиње је остало богато рукописно наслеђе, будући да је планирала да напише обимно дело из историје филозофије.


Уредница
емисије Тања Мијовић. 

Хроника Хроника

Autor:
Трећи програм

Као културно-информативани недељник Трећег програма, ХРОНИКА сваког понедељка доноси осврте и приказе актуелних појава и дешавања у уметности и науци. [ детаљније ]

Коментари

Bravo
Шта је све (не)дозвољено да се једе када имате повишен холестерол
Krusevac
Преминуо новинар Драган Бабић
Omiljeni režiser
Луис Буњуел – редитељ који нам је показао да ово није најбољи од свих могућих светова
Posle toliko vremena..
Репер Диди најбогатији међу славнима, Ђоковић на 68. месту
Zdravlje
Редовно коришћење аспирина узрокује хиљаде смрти годишње