Хроника Трећег програма

Половином маја ансамбл Опере у Штутгарту, под диригенстком палицом Габријела Фероа, извео је оперу Вологаз у част обележавања триста година од рођења наполитанског композитора Никола Јомелија. Како нас обавештава Срђан Атанасовски: „Штутгартска савремена продукција уједно је прва инсценација ове опере после готово 250 година, при чему треба имати у виду да су љубитељи музике могли да се упознају са овим делом пошто је концертни снимак опере начињен 1998. године. Либретиста Вологаза, дворски песник Матео Вераци, као полазиште свог текста употребио је изузетно популарни либрето Апостола Зена Луције Вер, при чему је место насловног лика препустио партијском владару Вологазу, који прераста у правог хероја ове опере. Луције Вер, Вологаз и Береника чине љубавни троугао у основи драме, који је само наизглед једноставан”. Према оцени критичара: „Штутгартско приказивање Вологаза представља продукцију високог стандарда и уједначеног квалитета, а њен опстанак на репертоару и интересовање које је за њу показала немачка оперска публика, свакако говори како о врлинама овог сценског достигнућа, тако и о потенцијалу жанра опере серије Јомелијевог доба, чијим се снажним драмским и емотивним дилемама преточеним у музику наново очаравају гледаоци”.

*     *     *

Крајем прошле године издавачка кућа Ренде из Београда објавила је књигу писца и телевизијског редитеља Филипа Чоловића Зима без брата. Реч је о дневничкој, документаристичкој или исповедној прози, а разлог њеног настанка, по речима Ивана Радосављевића, познат је већини слушалаца: „Федора Фримермана, пишчевог брата, 25. јула 2013. без разлога и на изузетно суров начин усмртили су припадници обезбеђења новобеоградског сплава Саунд. Суочен с таквом интимном и породичном трагедијом, присиљен да посматра оно што још увек, чак и данас, готово три године касније, изгледа као бескрајно развлачење суђења убицама, док правда остаје незадовољена и сваког дана се чини све недостижнијом, Чоловић се окренуо ономе што најбоље зна: писању”. Књига се чита као низ у формалном смислу изванредно организованих записа у којима аутор даје много простора есејистичком начину размишљања и изражавања док бележи успомене и асоцијације, реакције ближњих, свакодневне послове, планове и очекивања – али превасходно проток времена. Чоловић пише о сопственој уроњености у непрекинути временски ток из којег је његов брат насилно избачен, о неумитном и бесповратном удаљавању од последње и сваке друге тачке тога тока у којој су постојали заједно, о будућности која се за њега, писца, и његову породицу, нарочито синове, формира без брата, без стрица, без Федора.

Уредница емисије Тања Мијовић.