понедељак, 25. апр 2016, 20:30
Хроника Трећег програма
Емитоваћемо осврт Бошка Милина на представу "Каза Новак", према тексту Тамаре Бијелић и у режији Стевана Бодроже, осврт Петра Јончића на филм Зека Снајдера "Бетмен против Супермена", као и осврт Анђелке Цвијић на збирку прича Хасана Бласима "Лудак са Трга Слободе".
Комедија младе ауторке Тамаре Бијелић Каза Новак, у режији Стевана Бодроже, премијерно је изведена 18. фебруара у Установи културе „Вук Караџић” у Београду. У наслову комада присутна је алузија на најславнијег европског заводника Ђакома Казанову, а главни јунак Новак је уметник на заласку каријере, некадашња апсолутна звезда и промотер културе ноћног живота у Београду осамдесетих година. Како коментарише Бошко Милин: „духовит текст пун луцидне ироније о мушко-женским односима не би могао да буде тако ефектно постављен да није било глумачке поделе која му доноси непревазиђен утисак аутентичности”. У главној улози сликара и бившег академског професора Новака заиграо је Бранко Видаковић, главну улогу његове бивше супруге изводи Драгана Варагић, њене кћери играју Вања Милачић и Ана Стефановић, док љубавницу једне од њих тумачи Тијана Чуровић.
* * *
Филм Зека Снајдера Бетмен против Супермена у Београду је премијерно приказан 23. марта у биоскопима Синеплекс у Тржним центирма „Ушће” и „Делта сити”. Филм почиње понављањем делова из прошлог, у којем се Супермен сукобљава са својим земљацима са Криптона и у чему Бетмен види терористички напад и страдање невиних. По речима Петра Јончића: „разматрајући идеју о моралу, а посебно о колатералној штети, Супермен се тако сценаристички поставља као неко ко чини добро исто онолико колико чини и зло. Бетмен је такође у својој филозофији неморалан – крши закон тако што унапред, без суђења, кажњава кривце. Дакле, оба јунака су препуна дијалектике, тезе и антитезе, правде и неправде. Нажалост, већ на половини филма, као да је неко у томе препознао уметничарење, цела прича је враћена на циркуску атракцију”.
* * *
Збирку прича ирачког писца Хасана Бласима Лудак са Трга Слободе, у преводу с арапског Српка Лештарића, објавила је прошле године издавачка кућа Геопоетика из Београда. Како нас обавештава Анђелка Цивијић: „Хасан Бласим је по професији филмски режисер, рођен је 1973. у Ираку, а од 2004. живи у Финској; лично је прошао паклени пут којим и данас избеглице хрле на Запад. У збирци Лудак са Трга слободе писац нас уводи у сурови свет Ирака, од пада монархије до власти Баас партије и америчке окупације, а његови јунаци покушавају да се прилагоде животу уз све пратеће ужасе, док већина, ипак, креће на мучни и неизвесни избеглички пут”.
Уредница емисије Тања Мијовић.
Коментари