Александaр Милосављевић: Комплекс Ристић

Прошло је неколико месеци од премијере представе Комплекс Ристић, а у јавности и даље трају полемике око смисла, значаја па и праве теме овог сценског дела Оливера Фрљића који, још од свог првог појављивања на овим просторима са комадом Кукавичлук, шокира публику и изазива жучне полемике.

Остављајући по страни сензационализам дневнополитичких тумачења, Александар Милосављевић, настоји да прокоментарише редитељске поступке примењене у овој представи и пише: „Фрљић представу режира ристићевски, примењујући у основи модификована Ристићева редитељска средства – од фрагментарног драматуршког и редитељског проседеа, преко поигравања монтажом и стварања снажних асоцијацијативних веза између различитих и наизглед неповезаних сегмената структуре своје представе, па све до начина на које третира и усмерава глумце који, максимално ослобађајући потенцијале властитих индивидуалности, постају нека врста колективног актера, и то не једино зато што сваки глумац игра по неколико рола. Тако Фрљић ствара реплику ристићевског театра слободе, позоришног уметничког дела јасне но сложене идеје, театар способан да се поиграва контрадикторностима, па и да кроз та поигравања афирмише несвакидашњу поетику, провокативну и смелу, управо попут оне које су репрезентовале Ослобођење Скопља, Карамазови или Миса у а молу Љубише Ристића. Отуда представу Комплекс Ристић Оливера Фрљића не доживљавам као театарски памфлет о Љубиши Ристићу”.

Уредница емисије Тања Мијовић.