понедељак, 21. мар 2016, 20:20
Хроника Трећег програма
Емитоваћемо осврт Бошка Милина на представу "Нора", у режији Снежане Тришић, а потом ћемо емитовати осврт Александра Дробца на књигу Георга Тракла "Земља сна".
Представа Нора, према истоименој драми из 1978. године чија је ауторка нобеловка Елфрида Јелинек, премијерно је изведена 17. фебруара у Југословенском драмском позоришту у Беогрaду. Према речима Бошка Милина: „комад Нора је варијација на тему јунакиње из Луткине куће Хенрика Ибзена. Прве реченице њеног комада гласе: Ја нисам жена коју је напустио муж, већ жена која је напустила мужа – што је ређи случај. Ја сам Нора из истоименог Ибзеновог комада. Главна јунакиња Елфриде Јелинек у том моменту не спомиње другу Ибзенову драму на коју се радња такође односи, а то су Стубови друштва, с тим да се овде говори у множини, дакле, о стубовима друштава. Може се расправљати о томе шта повезује друштва и шта су стубови на којима она почивају, али код Елфриде Јелинек одговор је јасан – пре свега на искоришћавању жена и на њиховој неравноправности коју и оне саме подстичу и одржавају”. Редитељка Снежана Тришић доследно је учинила све што је било потребно да на сцени оживи ово политички ангажовано и не нарочито комуникативно дело, у преводу Јелене Костић Томовић и драматуршкој обради Перише Перишића, са изванредном сценографијом Дарка Недељковића, која се за трен ока претвара од фабричке хале у будоар, од дневне собе у сауну.
* * *
Службени гласник из Београда објавио је књигу Георга Тракла Земља сна, коју је приредио и превео Зоран Белић. Књига се састоји од Белићевог есеја „Георг Тракл – странац на земљи” и Траклових изабраних песама и прозних текстова који су први пут преведени на српски језик, те је у том смислу ово дело и покушај бољег разумевања живота и поезије овог аутора. „Ипак Земља сна на првом месту одаје похвалу његовом кошмарном поетском имагинаријуму, тако да представља значајан естетски угођај за све љубитеље овога недокучивог песника”, сматра Александар Дробац. Приређивач је у свом предговору посебну пажњу посветио песми Метаморфоза, која говори о три Марије које на религиозно-симболички начин представљају његову мајку, потом песми Вечерња муза, као и текстовима Варава једна фантазија и причи Земља сна.
Уредница емисије Тања Мијовић.
Коментари