Драган Жунић: Зашто сам естетички формалист?

Под овим питањем из наслова предавања стоји, заправо, схватање о примату форме у области естетског и уметности. Ради се о једној естетичкој, естетичко-антрополошкој концепцији, у којој се брани схватање форме као склопа елемената, као ком-позиције, и као твар-форма-склопа, о концепцији у којој се значајно место придаје естетскоме, естетским идејама, доживљају, укусу, али и сврховитошћу форме у доживљају отвореноме наговештају односно наслућивању смисла или бесмисла. Аутору је стало до тога да проблем форме и естетичког „формализма“ обради не само као стриктно академску тему, већ да њен академски оквир отвори и према основним питањима нашег савременог опстанка.

Драган Жунић (1952, Шабац) завршио је студије социологије на Филозофском факултету Универзитета у Нишу, где је 1984. стекао докторат, одбранивши тезу под насловом Развој идеје естетичког хуманизма. Професор је Филозофског факултета и Факултета уметности Универзитета у Нишу, где на основним, мастер и докторским студијама предаје Социологију културе и уметности, Естетику, Историју естетике, Преглед естетичких теорија, Естетику 20. века.

Приредио је већи број зборника радова са научних скупова, објавио више десетина научних радова из области социологије културе и уметности и естетике, и осам ауторских књига: Естетички хуманизам (1988), Ликови облика: фрагменти о уметности (1991), Свакидашњи укус: критика моћи свиђања (1994), Социологија уметности (1995), Национализам и књижевност: српска књижевност 1985-1995 (2002), Весела естетика (2004, 2008), Причање смисла: књижевност и сазнање (2010), Отићи (2012). У области естетике, критички je преиспитивао концепцију естетичког хуманизма, и ради на утемељењу и изградњи естетике као теорије естетске културе.

Био је проректор Универзитета у Нишу и декан Филозофскога факултета Универзитета у Нишу. Дугогодишњи је заменик управника Центра за научноистраживачки рад САНУ и Универзитета у Нишу и начелник Одсека друштвених наука.

Маја 2004. године промовисан је у звање почасног доктора (doctor honoris causa) Великотрновског универзитета „Св. Ћирило и Методије“ (Велико Трново, Бугарска).

Уредници Предраг Шарчевић и Оливера Нушић.