Хроника Трећег програма

Комад Смрт Ивана Иљича, у режији Томија Јанежича и продукцији Српског народног позоришта из Новог Сада, постављен је као јавно и колективно читање истоимене приповетке Лава Николајевича Толстоја из 1886. гоодине. У представи је употребљено мало позоришних средстава, а са намером, како је наведено у програму, да се читање прикаже као театарски израз.

Представа Оливера Фрљића Комплекс Ристић настала је у копродукцији Словенског младинског гледалишча из Љубљане, Хрватског народног казалишта Ивана пл. Зајца из Ријеке, МОТ-а из Скопља и БИТЕФ-а. Како коментарише Ана Тасић: „и Комплекс Ристић је нови облик Фрљићеве провокације публике, али су овом представом гледаоци изазвани утолико што су изградили другачија очекивања о њој – на основу бројних најава у медијима из којих се могло наслутити да ће уследити грубљи обрачун са ликом и делом Љубише Ристића, а присуствовали су нечему другом”.

На затвaрању 49. Битефа глумци „Гогољ центра” из Москве извели су комад Мртве душе, у режији Кирила Серебреникова. Представа је настала према мотивима Гогољевих дела Мртве душе и Коцкари, а вођена је идејом да продорно представи свевремену слику руског живота, приказујући низ епизода у којима варалица Чичиков бива и сам преварен.

*     *     *

У Музеју савремене уметности у Београду од 11. септембра до 25. октобра била је отворена изложба словеначке уметнице Јасмине Цибиц Срушити и изнова изградити. Како обајшњава Долорес Станојевић, ова изложба је замишљена као истраживање начина како уметност и архитектура могу бити употребљени у политичке сврхе: „на самом отварању, на фото тапету у првом делу салона који је био осмишљен као имагинарни пејзаж састављен од фотографија из архива фотографа Јосипа Броза Тита, Јасмина Цибиц је захедно са Славицом Долашевић, Маријом Јевтић, Сањом Радаковић, Емилијом Радојичић, и Даницом Тешић позлаћивала изјаве и афирмације о грађењу националног идентитета визуелно представљене као заставе које се виоре и лебде изнад дрвећа и жбуња. Иза дуплих завеса, којима је био одвојен простор салона, био је пројектован 13-минутни филм снимљен у згради Савезног извршног већа чија је изградња започета 1947. а завршена током 1961. године”.

*     *     *

Крајем прошле године Културни центар Новог Сада објавио је књигу поезије Драгана Јовановића Данилова Симетрија вртлога. По речима Николе Живановића: „ од раних књига овога песника, много тога се променило, а посебно то  што је поезија постала конкретнија, више окренута свету него језику. Осим тога, карактеристично је да позне књиге добрих песника више личе на позне књиге других добрих песника него на ране књиге свог аутора. Све ове појаве условиле су то да је Данилов, у овој књизи од својих раних поетичких замисли, задржао готово само генитивну метафору у наслову (и спорадично још неке). Та промена није била неочекивана. Неколико ранијих књига ју је јасно наговештавало. Она је, међутим, била и неопходна. Већ четврт века Данилов се налази у самом врху српске поезије. Место које, ма колико књиге које један песник стварао биле успешне, изазива и одређену одбојност. Читаоци поезије теже да читају ново. А Данилов не само да толико дуго пише, већ често објављује књиге.Не дозвољава читаоцима да се ужеле његове поезије. Отуда је ова промена која се одигравала у последњих неколико књига, била за Данилова као песника испит једнако тежак као и онај који има песник који управо ступа на песничку сцену, ако не и тежи. Изненађење је, за мене, а надам се и за друге који су ову књигу читали, да је Данилов успешно изашао ма крај са овим изазовом”.

Уредница емисије Тања Мијовић.