Хроника Трећег програма

На недавно завршеном 12. Београдском фестивалу игре гостовао је израелски кореограф Хофеш Шехтер са својом плесном компанијом из Лондона, представивши свој целовечерњи перформанс Сунце. Иначе, овај кореограф оставио је импресиван утисак на београдску публику још пре три године, када је у оквиру овог фестивала изведена његова представа Политичка мајка. По речима Драгане Мартиновић, оба његова дела, попут својеврсног диптиха, указују на то да он остаје на линији експериментисања савременим покретом и визуелним материјалом, комбинујући елементе народне игре са ритуалним плесом, а све ради претресања политичких питања дубоко везаних за његове мисли и осећања. У комаду Сунце Шехтер нас кроз црнохуморни заплет води у плесну естетику евоцирања дивље игре "пагана" који пркосе колонијалистичком освајању; интригантним сликама и снажним звуком конфронтирају се отменост и идиличност „савршеног света" са антагонизмом и насиљем, пројављујући егзистенцијалистички туробну поруку и реферишући не само на нововековне колонизаторе и њихове експанзионистичке методе него и на предаторе нашег времена.

*     *     *

За вечерашњу емисију са недавно завршеног једанаестог Међународног филмског фестивала у Букурешту Дејан Петровић пише о филмовима Томаса Винтерберга Далеко од махните гомиле и Милана Тодоровића Мамула. За разлику од претходних остварења, у којима је обрађивао драме скандинавске свакодневице, у новом остварењу Винтерберг се одлучио за својеврсни римејк чувеног филма Џона Шлезингера, насталог по истоименом роману Томаса Хардија. Да подсетимо, главна јунакиња је једна изузетна жена која преузима бригу прво о имању а потом и о целом насељу, и то у доба викторијанске Енглеске, време врло круте детерминације родних и свих других улога.

У овом тексту биће речи и о хорор филму Мамула нашег младог редитеља Милана Тодоровића, који је домаћу премијеру имао још прошле године, а који је у Букурешту приказан у програму „специјалне пројекције" у дворани „Елвира Попеску".

*     *     *

Недавно је издавачка кућа Пунта из Ниша објавила монографију Борис Чершков - позоришни сценограф и сликар аутора Слободана Крстића. Борис Чершков (1932-2015) целокупну своју уметничку делатност посветио је позоришту, а тек један њен мањи део сликарству. Преко пет деценија био је сценограф у Народном позоришту у Нишу, али је сарађивао и са другим позориштима у Србији и иностранству, да би се последњих година посветио луткарском театру. Како нас обавештава театролог Слободан Крстић, Чершков је начинио преко шест стотина сценографија за позоришне представе и мултимедијалне пројекте, а у том задивљујућем опусу истраживао је могућности простора за сценску игру, као и редитељску визију у представама које су припадале свим драмских школама и покретима, жанровима и сценским облицима, пише Радомир Путник.

Уредница емисије Тања Мијовић.