Хроника Трећег програма

Предпремијерно у Српском народном позоришту у Новом саду, а премијерно у Сава центру у Београду лондонски театар „Садлерс Велс" извео је плесну представу ''Милонга'', белгијско-мароканског кореографа и позоришног уметника Сидија Ларбија Шеркауија. Како нас подсећа Драгана Мартиновић, наша публика Шеркауија памти по представи Rein de Rein (за коју је награђен на једном од претходних Фестивала игре), као и по необичном комаду Сутра у којем је презентовао плес будистичких монаха. И у Милонги аутор истражује традиционалну културу других народа - наиме, милонга је меланхоличан и интиман плес, који је претходио тангу и био популаран 70-их година 19. века. Избегавјући такмичарски стил игре плесних дворана, као и обрасце „преписане" из строгог и драматичнг стила танга, Шеркауји је подстакао играче на динамично кретање, стални ток, живо таласање, забавну интеракцију и тако даље.

*     *     *

Текст „Позориште стој, позориште иде даље" написан је поводом две представе наших аутора, које садрже значајну дозу друштвеног активизма. Представа Живот стоји, живот иде даље настала је према тексту Филипа Вујошевића, у режији Јелене Богавац и извођењу Битеф театра из Београда, а за своју тему преживљавања уметника и уметности у данашњој Србији има и својеврсно документаристичко утемељење. Комад Александра Југовића Рулет-плес, који је у Београдском драмском позоришту режирао глумац Марко Живић, бави се сличном темом, али су средства приказивања безграничне борбе за опстанак актера овде сасвим другачија.  По оцени Ане Тасић, представа Живот стоји, живот иде даље се дефинише кроз друштвену ангажованост, иако самоироничну, што је више-мање одредило форму иозвођења као отворену и експерименталну. Са друге стране, друштвени ангажман „Рулета-плеса" је дискретан и у облику који је знатно комуникативнији са гледаоцима.

*     *     *

Прошле године издавачка кућа Вулкан из Београда објавила је књигу Умберта Ека Историја митских земаља коју су с италијанског превели Мирела Радосављевић и Александар Леви. Реч је о још једној Ековој антологији (поред Историје лепоте и Историје ружноће и Бескрајних спискова) за коју сам аутор каже да је о крајевима и пределима који су побуђивали машту и наводили људе на стварање утопија и илузија, а за које су многи поверовали да диоста постоје. Иако наводи низ збуњујућих и необичних одлука у погледу ауторовог избора места којима ће се бавити, Анђелка Цвијић истиче: „књига Историја митских земаља у целини, ипак, даје одличан преглед најважнијих митова и легенди о крајевима које је створила људска машта. Њихови корени рачвају се у различитим универзумима у којима живимо, а истинити су у оној мери у којој желимо да верујемо у њих".     

Уредница емисије Тања Мијовић.